Promocija knjige "Ekslibris u Subotici" - od rukopisa do umetničkog izraza

Ovo je treća knjiga koju je Dušan Salatić napisao na temu ekslibrisa. Po rečima autora ovom knjigom zatvoren je krug dug preko 40 godina kada se prvi put susreo sa knjigom koja je imala pečatni ekslibris subotičke biblioteke i nalepnicu ekslibris Vuković Lazar. 

- Ničega od toga ne bi bilo da nisam upoznao Ištvana Rula. On je poznavalac, već skoro trideset godina. Kad god bi u svom traganju za knjigama naišao na ekslibris, poklonio bi ga meni, znajući da sam, između ostalog, i kolekcionar. Ti su se listići skupljali decenijama. Kada sam došao do nekih stotinak komada, on je predložio da napišemo nešto o ekslibrisu u Subotici, neki tekst, članak, korice. Ja sam počeo da pišem i na kraju je nastala ova knjiga. Mislim da je ljubav prema Subotici, knjizi i poznanstvo sa Ištvanom prevagnulo.

Knjiga u uvodnom delu obrađuje istoriju ekslibrisa u svetu i kod nas. Predstavljeno je preko 170 ilustracija ekslibrisa Subotičana, bibliofila i kolekcionara, koje su poređane hronološkim redom. Uz svaku ilustraciju dat je sažet prikaz biografije vlasnika, kao i podaci o autoru ekslibrisa i njegovom značenju. U knjizi su predstavljeni ekslibrisi iz knjiga koje pripadaju fondu Subotičke biblioteke.

- Za ekslibris se kaže da je kategorija primenjene umetnosti, jer je u praktičnoj upotrebi lepi se u knjige. Iako je malog formata, često nosi veliku umetničku snagu. U knjizi se nalaze razni tipovi ekslibrisa: rukopisni, pečatni i oni u obliku listića. Ti rukopisni pečati potiču iz Odeljenja starih i retkih knjiga u Subotici. Najstariji rukopisni ekslibris datira iz 1690. godine, a zbirka se proteže sve do savremenih primeraka. Na naslovnoj strani nalazi se ekslibris Vase Stajića, koji je, po mom mišljenju, najbolji ekslibris među Srbima. Rađen je na temu vanitas, motivu koji u umetnosti govori o prolaznosti života, o uzaludnosti gomilanja imanja i gradiva. Kada je reč o knjizi, ta tema poručuje da smo mi smrtni, ali knjiga ostaje - istakao je autor.

Ekslibris je lični ili umetnički „potpis“ vlasnika knjige i predstavlja malo umetničko delo. Uglavnom se lepi s unutrašnje strane korica knjige, najčešće na prvu stranu, kako bi označio čije je knjiga vlasništvo. Može biti rukopisni, pečatni, štampani ili u današnje vreme digitalni.

- Prvi ekslibris u Srbiji potiče od jednog novosadskog plemića i izrađen je na latinskom 1774. godine, dok je prvi ćirilični ekslibris imao Petar Petrović Njegoš 1830. godine. Sedamdesetih godina ekslibris je ušao u nastavu na Akademiji likovnih umetnosti i Fakultetu primenjenih umetnosti, u okviru predmeta posvećenih opremi knjige. Danas u Srbiji postoji samo jedno ekslibris društvo - Ekslibris društvo Vojvodine, čiji sam predsednik, a koje kroz izložbe, predavanja i izdavaštvo sve više doprinosi popularizaciji ove umetnosti - objašnjava Dušan Salatić.