Poseta predstavnika ambasade SAD Bunjevačkom nacionalnom savetu

Rad na akcionom planu 23 kao i političko predstavljanje bunjevačke manjine bili su teme i razlozi za posetu predstavnika ambasade SAD Nacionalnom savetu bunjevačke nacionalne manjine. Politički oficir Kevin Fjuri i službenik političkog odeljenja ambasade, Ksenija Lazović, razgovarali su sa predstavnicima nacionalnog saveta sa čijim radom su već upoznati od ranije.

Problemi sa kojima se bunjevačka nacionalna zajednica suočava bili su  tema razgovora sa predstavnicima američke ambasade, napomenula je Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Bunjevačkog nacionalnog saveta. Najveći problem je, što ovaj Savet ne dobija novac iz gradskog budžeta za svoje funkcionisanje, zbog rezultata poslednjeg popisa stanovništva.

- „Tu je ogroman problem podatak i činjenica da nas nema 10 odsto u ovom gradu prema poslednjem popisu iz čega proizilazi činjenica da u protekle tri godine iz budžeta lokalne samouprave za funkcionisanje Saveta nismo dobili ni jedan dinar. Ta smo sredstva upotrebljavali tako što smo ih prosleđivali našim udruženjima. Kad se uskrati tako velika suma novca onda je jasno da to predstavlja izuzetno velik problem za jednu malu i ne tako jaku nacionalnu zajednicu u finansijskom smislu. Ono što mene raduje na kraju ovog sastanka jeste da smo dodgovorili buduće kontakte koji treba da budu vrlo uskoro i frekventniji. Očekujemo jednu vrstu dobre podrške u daljoj saradnji i ostvarivanju naših nacionalnih prava“ - kazala je Kujundžić Ostojić.

Participiranje bunjevačke manjine u političkom životu Srbije takođe je nešto o čemu je bilo reči na sastanku predstavnika ambasade i Saveta. Dok pojedine manjine imaju stav da treba obezbediti garantovane mandate u predstavničkim telima Srbije, predstavnici ove manjine, u čije ime je govorio Mirko Bajić, izneo je stav da je prirodni prag dobar način za ostvarivanje prava, ali da ga treba tehnički modifikovati.

- „Treba omogućiti da brojčano male nacionalne manjine mogu taj prirodni prag da ostvare, a da ne budu u situaciji u kakvoj smo mi na primer, da to ne možemo postići ni fizički ni tehnički na nivou Republike, a ni Pokrajine. To je potrebno menjati u budućnosti, dakle Zakon koji bi to omogućio. Koja će verzija na kraju biti odabrana, odluka je koju će radna grupa, a to je definisano akcionim planom, naći kao najbolji model za učešće manjina u organima vlasti, odnosno u skupštinama Republike, Pokrajine i gradova“ istakao je Bajić.