Okrugli sto o pravima dece sa invaliditetom

Cilj skupa bio  je da se predstave postojeći podaci o položaju dece sa smetnjama u razvoju, otvori konstruktivna diskusija o teškoćama i barijerama pri ostvarivanju prava i predstave aktivnosti  na sprečavanju diskriminacije.

Okrugli sto organizovali su Inicijativa za prava osoba s mentalnim invaliditetom MDRI–S i Inicijativa za inkluziju VelikiMali, u saradnji s Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti.

- Na današnjem skupu prezentovali smo rezultate istraživanja o položaju dece sa smetnjama u razvoju koji žive u ustanovama socijalne zaštite ili su u u sistemu zaštite socijalne zaštite. Videli smo da su ona najugroženija u ostvarivanju osnovnih ljudskih prava a naročito prava na obrazovanje, a istraživanje je pokazalo da  oko 44 odsto dece koji žive u ustanovama socijalne zaštite uključeno je u sistem obrazovanja – objasnila je Snežana Lazarević iz  Inicijative za prava osoba s mentalnim invaliditetom MDRI–S.

- Obrazovanje je jako važno jer je svakom detetu uključivanje u školu ustvari uključivanje u život. Dete koje nije uključeno u obrazovnu ustanovu potpuno je isključeno iz kontakata sa vršnjacima i raste u nesamostalnu odraslu osobu, koja neće biti u stanju da brine o sebi i svojim pravima i postaće socijalni slučaj. Ne možemo nikoga da nateramo da upiše dete u školu, ali ako roditelj zna da mu je to obaveza i da će trpeti posledice da to ne uradi, isto tako je i obaveza države  da ne zaboravi  na tu decu. Njih je mali broj, jer Srbija nije zemlja koja ima puno dece na institucionalnom smeštaju, ali da  za oko 600 dece koliko ih otprilike trenutno ima u ustanovama socijalne zaštite, država mora da nađe rešenje i ne sme da ih zaboravi, rekla je Lazarević.

Skup je bio prilika i da roditelji dece sa invaliditetom, kao i udruženja koja ih okupljaju,  iznesu svoje probleme i pokušaju da dođu do rešenja.

- Naša lokalna samouprava je jedna od retkih koja je finansirala podršku u učenju u masovnim školama. Ona je ipak ograničena na uzrast od prvog do četvrtog razreda, jer je problem finansiranja i stručnog kadra. Možda malo boljom organizacijom možemo doći do toga da defektolozi budu prisutni u školama i pomoć učiteljima i nastavnicima – ističe Suzana Skenderović iz Udruženja za pomoć osobama sa autizmom. - Problem je i sa srednjim školama, koje tek sada ulaze u inkluziju i gde treba dosta edukacije. Roditelji su često nemoćni, ne znaju kome da se obrate, idu od vrata do vrata da tražeći da njihova deca imaju pravo na obrazovanje.

Upravo takav problem ima Tijana Horvat, majka šestogodišnjeg deteta sa problemom sa sluhom.

- Dete treba da krene u školu, imalo je podršku ali je ona samo odjednom prekinuta bez ikakvog objašnjenja. Veoma je lepo napredovao u intelektualnom razvoju, dobijao je podršku u Gluhonemoj školi od strane somatopeda i kao roditelj ne mogu na to da ćutim. Želim da mu pružim da krene u školu ravnopravno sa svom decom jer to zaslužuje i on i svako dete - odlučna je majka.