MZ Prozivka: Grad u gradu ili još jedan centar?

Mesna zajednica Prozivka jedan je od najmlađih delova grada, gde je intenzivna stambena izgradnja počela 70-ih godina prošlog veka, a pruža se sa istoka desnom stranom ulice Braće Radić, do podvožnjaka i Pačirske pruge na zapadu, levom stranom Beogradskog puta na jugu i do neparne strane Kumičićeve ulice na severu. Naši sagovornici u Mesnoj zajednici kažu da je to mali prostor na nepounom kvadratnom kilometru sa velikim brojem stanovnika i stalnim kretanjem, što Prozivku sve više čini gradskom sredinom.

„Imamo osnovnu školu, obdanište, ambulantu, pijacu, šetalište, Gradski stadion, zatvoreni bazen, sportske terene, dečija igrališta, trgovine, kafiće i gerontološki klub. Naseljem dominiraju stambene zgrade – višespratnice. Prozivka je jedno od infrastrukturno sređenijih gradskih naselja sa dobro izgrađenom vodovodnom i kanalizacionom mrežom, većina ulica je asfaltirana, zgrade se snabdevaju daljinskim grejanjem, telekomunikaciona mreža je dobro razvijena. Zbog svega ovoga Prozivka je poslednjih godina atraktivni deo grada poželjan za stanovanje gde se doseljavaju mahom mlade porodice“, kaže Ljiljana Medaković, kojoj su građani i u ovom mandatu poverili mesto predsednice Skupštine Mesne zajednice. Napominje da su prioriteti i ciljevi isti koje je imao i prethodni saziv Skupštine, a jedan od značajnih problema je pitanje ambulante na Beogradskom putu koja je nedovoljna jer pored Prozivčana u njoj lekarsku pomoć traže i građani nekoliko okolnih mesnih zajednica.

„Na zahtev građana mi smo pokrenuli inicijativu da se na našoj teritoriji izgradi nova ambulanta.  Znamo da je to veoma velika investicija i da bi u nju osim grada trebalo uključiti i Pokrajinu i Republiku, ali osim određenih obećanja koja smo dobili za sada ništa konkretno nije urađeno.  Posle izbora pokušaćemo ponovo da razgovaramo sa novim rukovodstvom grada, jer to je jedan od gorućih problema Prozivke, kaže Ljiljana Medaković.

Kako poboljšati kvalitet života građana, pitanje je koje je redovno na dnevnom redu Saveta mesne zajednice, a novoizabrani predsednik Petar Savić o tome ima svoje viđenje.

„Osim ambulante, pošto je ovo po starosnoj strukturi jedna od najmlađih mesnih zajednica sa prosekom starosti od 25 do 40 godina, nama je potreban multifunkcionalni javni objekat koji bi zadovoljio potrebe biblioteke, galerije bioskopa i slično, gde će se mladi okupljati a da to nisu samo kafići. Generalni plan je za takav centar predvideo lokaciju, međutim, sve je pitanje investicija i materijalnih mogućnosti“, kaže Petar Savić.

Kome (ne) smeta kanal? 

Iako je Prozivka sada već veoma razvijena urbana celina sa visokim standardima življenja, postoje i neasfaltirane ulice koje uz to nemaju ni kanalizaciju, a jedan otvoreni kanal u toplim letnjim danima širi nesnosan smrad zbog kojeg stanovnici uprkos žegama ponekad moraju da zatvaraju prozore.

Otvoreni kanal - smrad guši Prozivku

„Neasfaltirane ulice su Viška, Kvarnerska i Roke Šimokovića i mi smo ih naznačili u programu za ovu godinu koji smo uputili Direkciji za izgradnju grada, zajedno sa pitanjem izgradnje kanalizacije u Kvarnerskoj i Roke Šimokovića. Imamo problema sa trotoarima, na primer u ulici Braće Radić je dosta star, i tu bi trebalo da se uradi rekonstrukcija.  Osim toga, potrebno je izgraditi i nove tamo gde još ne postoje.  Zatim, imamo parking mesta gde su ljudi nezadovoljni jer kada kiša padne plivaju u vodi a blato je veliko i ljudi teško dolaze do svojih automobila. To nije velika investicija, međutim, to i dalje stoji tako“, kaže Petar Savić.  Prozivka ima veoma izražen problem nedostatka parking mesta i planirana je izgradnja jedne centralne garaže, za koju već postoje idejni nacrti i projekti, ali se za sada od toga nije dalje odmaklo.

Što se tiče otvorenog kanala u Bajnatskoj ulici, pored prodavnice „Vitorog“, on već dugo vremena zadaje muke stanovnicima Prozivke i iz godine u godinu se ponavljaju zahtevi da se on zacevi, ali za ovih oko hiljadu metara dela Kolektora III neophodna su značajna sredstva, koja Javno komunalno preduzeće „Vodovod i kanalizacija“ nema.

„Ovo je ne samo ekološki problem nego i potencijalni izvor zaraze i u više navrata smo to sugerisali predstavnicima lokalne samouprave.  I nije problem samo Prozivke, nego i građana Bajnata.  U razgovoru sa gradonačelnikom dobili smo odgovor da je kanal u nadležnosti „Vodovoda i kanalizacije“, a u ovom preduzeću su nam rekli da je to veoma skup projekat i da verovatno u dogledno vreme neće biti realizovan.  Nećemo ostati na tome jer ćemo i dalje insistirati da se nešto preduzme kako bi prestali da se šire neprijatni mirisi, makar da se pokrije prvih stotinu ili dve stotine metara, što bi, verujemo, u velikoj meri rešilo problem. Ne treba zaboraviti da su najčešće na udaru bolnica, a onda tu su i obdanište i škola “, kaže Ljiljana Medaković.

Najviše greju računi

U mesnoj zajednici nedavno je održan zbor građana, koji su nezadovoljni računima „Toplane“ za januar, jer smatraju da su neprimereno visoki i mahom ne prihvataju objašnjenja nadležnih o razlici u prosečnim temperaturama za januar ove i prošle godine.  S obzirom da najveći broj od deset hiljada stanovnika koristi daljinsko grejanje, protesti zbog računa u ovom delu grada jedni su od najžešćih.

„Izišli smo u susret građanima koji su se žalili na visoke račune i oni su mogli da postave pitanja direktoru „Toplane“ i dobiju od njega odgovore, ali dobili smo obećanje da će se gradonačelnik putem komisije angažovati da utvrdi da li su računi adekvatni, pa ćemo videti šta ćemo dalje preduzeti“, kaže Petar Savić.

„Ljudi su nezadovoljni jer smatraju da je cena energenata na svetskom tržištu pala a da je uprkos svemu zima bila blaga i u januaru i da su računi neopravdano veliki. Mislim da je problem u sistemu obračuna i naplate i da su protesti građana Prozivke opravdani. Očekujemo da će lokalna samouprava i „Toplana“ izići u javnost sa saopštenjem i nadamo se da će računi za februar biti korektniji u odnosu na januar pošto je temperatura u februaru baš bila visoka za ovo doba godine, pa bi računi samim tim trebalo da budu niži“, kaže Ljiljana Medaković.

Građani koji su „ugrejani“ računima za grejanje najpre su dolazili u mesnu zajednicu da bi protestovali i zahtevali da se nešto preduzme u njihovu zaštitu.

„Više desetina građana svakodnevno je dolazilo u mesnu zajednicu, jer u toj situaciji ljudi nisu znali kome da se obrate. Oni su se organizovali i preko skupština stanara pisali peticije, koje su prosleđene „Toplani“, a ombudsman je pokazao veliko interesovanje za rešavanje ovog problema i ponudio pomoć građanima“, kaže Mira Šarčević Nikolić, sekretar mesne zajednice Prozivka.

Zelenilo

Višedecenijsko ozelenjavanje Prozivke daje rezultate, ali i pored lepo uređenog parka i stasalih drvoreda, zelenila u ovom naselju nikada nije previše i briga o njemu jedan je od stalnih zadataka koja pred sebe postavlja rukovodstvo mesne zajednice.

„Prozivka je nekada bila blato i beton, a sada ima dosta zelenila. To je još uvek nedovoljno i u planu su akcije ozelenjavanja za koje nekada imamo donatora, kao prošle godine kada smo dobili 50 sadnica breza. Njih smo poklonili Dečijoj ustanovi „Naša radost“. Iako je u naselju sve manje raspoloživog građevinskog zemljišta, još uvek ima delova koji su pogodni za ozelenjavanje, ali je to u nadležnosti „Čistoće i zelenila“ a mi se konsultujemo sa njima i dajemo preporuke i šta je ono što bismo želeli. Oko škole i obdaništa uvek može još neka sadnica da se zasadi“, kaže Ljiljana Medaković.

Pasuljijada

Pasuljijada koja se održava već po tradiciji u septembru jedno je od obeležja Prozivke.  Okupi se po nekoliko stotina građana i nakon takmičarskog dela priprema se pasulj i podeli oko tri stotine besplatnih porcija.

„Imamo veoma veliku posećenost kako naših građana tako i gostiju iz drugih delova grada, a dolaze i predstavnici lokalne samouprave sa kojima građani imaju priliku da se druže i razgovaraju.  Prošle godine bio nam je i gradonačelnik“, kaže Ljiljana Medaković.

Od stalnih aktivnosti, mesna zajednica u saradnji sa Crvenim krstom prikuplja odeću i obuću za najsiromašnije građane, a u oktobru, kada je Dan borbe protiv siromaštva, osim polovne odeće dele se hrana i higijenski paketi.