Menja se centar Subotice

Poslednjih sedmica nekoliko gradskih službi i preduzeća angažovano je na poslovima eksproprijacije u strogom centru grada, u njegovom zaštićenom jezgru. Eksproprijacija dela privatnih kuća u Vuka Karadžića sprovodi se na osnovu odluke prethodne vlade Srbije koja je ovde proglasila javni interes, jer bi na njihovom mestu trebalo da bude izgrađena saobraćajnica.

U urbanističkom smislu, centar Subotice je sigurno najproblematičniji deo grada, jer se ovde nižu: srušena pa tek do pola podignuta betonska konstrukcija novog pozorišta, prazan Dom vojske, napuštena zgrada robne kuće „Beograđanka“, nezavršeni plato Zorana Đinđića. Na gradskom šetalištu, koje je nekad vrvelo životom zahvaljujući kafićima i malim restoranima, dominiraju banke i kockarnice. Otuda nije ni čudno da većina Subotičana smatra, sudeći po reakcijama i na lokalnim internet-portalima a to su nedavno priznali i gradski rukovodioci, da je uništen duh centra grada i iz njega iseljen život.

Kako se nezvanično može čuti, jedan trgovinski lanac iz Nemačke zainteresovan je da tu gradi veći prodajni objekat, ali je tražio da mu se obezbede pristupne saobraćajnice. Eksproprijacija koja se sada odvija ima upravo za cilj da obezbedi ovaj pristupni put, paralelno sa gradskim Korzom.

Kako objašnjava Petar Andrić iz Zavoda za urbanizam, odgovorni projektant za Plan detaljne regulacije centra grada, ovo je deo grada za koji od 1989. postoji kontinuirana planska dokumentacija rađena u saradnji urbanista i zaštitara. Širi centar Subotice je kao prostor kulturno-istorijske celine zaštićen odlukom Skupštine AP Vojvodine iz 1991. godine. To ipak ne znači da su delovi ovog centra zaštićeni od rušenja, pa je tako predviđeno rušenje dveju kuća u ulici Vuka Karadžića (8 i 10), kako bi mogla biti izgrađena saobraćajnica. Ukoliko se obistine najave o investitoru šoping centra, on bi takođe bio izrađen na privatnom placu u centru grada, a obezbeđenje zemljišta u tom slučaju je stvar investitora i vlasnika parcele.

– Plan koji je sada na snazi ne razlikuje se mnogo od onog s kraja osamdesetih, a njime je predviđena izgradnja poslovno-stambenih objekata, pristupnih puteva i parkinga. Svaki objekat koji se gradi u centru u prizemlju mora da ima poslovni prostor – objašnjava nam Andrić. On kaže da je Međuopštinski zavod za zaštitu kulture samo kuću u Vuka Karadžića 12 zaštitio od rušenja, te je plan tome i prilagođen. Probijanjem nove saobraćajnice paralelne sa gradskim Korzom otvara se i prostor za izgradnju niza spratnica, a Andrić kaže da je Planom detaljne regulacije, u ovom slučaju, propisana tačna visina objekta i to u metrima, a ne u spratnosti upravo da bi se izbegle proizvoljnosti u tumačenju. Izgradnjom stanova na višim etažama povećao bi se broj stanovnika u strogom centru grada.

– Upravo zbog zamerki ovom planu da opterećuje centar stanarima, rađena je analiza koja pokazuje da bi se izgradnjom novih stambeno-poslovnih objekata u centru sa sadašnjih 3.700 stanara povećao na 6.800. Kada se ovaj broj stanara podeli sa veličinom prostora, uključujući i javne površine poput ulica i parkova, dobija se 180 građana na jednom hektaru, umesto sadašnjih 164. Prema tome, smatramo da se nije izašlo iz optimalne gustine naseljenosti. Stav je urbanista da se ova zona u kojoj prevladavaju prilično zapuštena dvorišta mora regenerisati i revitalizovati i učiniti primerena centru – kaže glavni projektant Andrić.

A. Isakov