Kupovina na klik – sigurno ali oprezno
Godinu za nama, zbog pandemije virusa kovid-19, obeležio je porast trgovine putem interneta, kako prehrambenih proizvoda tako i robe široke potrošnje. Dok su mnogi zadovoljni ovim načinom kupovine, nisu ni retki naši sugrađani koji su se „opekli“ i nisu dobili ono što su naručili. Udruženja za zaštitu potrošača podržavaju elektronski vid trgovine ali i savetuju oprez prilikom kupovine i odabira trgovca ili proizvođača.
- Putem interneta uglavnom naručujem odeću i obuću i to od poznatih brendova na njihovim zvaničnim sajtovima. Međutim, nedavno sam na fejsbuk stranici jednog butika naručila pantalone, koje su mi bile male, ali oni nisu hteli da prihvate povrat i da mi vrate novac, jer većih brojeva nije bilo. Mogla sam da menjam za nešto drugo, ali to nisam želela jer mi nije trebalo, pa sam tesne pantalone poklonila kumi - priča nam naša sugrađanka S.J. – Sigurno, više neću naručivati ništa što nije sa zvanične stranice poznatih modnih brendova.
Loše iskustvo imao je i Subotičanin V.M., koji je slučajnim klikom nekoga „počastio“ sa 2500 dinara.
- Kliknuo sam nešto što ne treba na mobilnom telefonu i nekome prebacio novac. U poslovnici mobilnog operatera su mi pomogli tako što su mi isključili sve poruke sa četiri broja. Mislim da to nije rešenje, već da se tehnički reši tako što će korisnik biti obavešten koliko košta usluga i da li želi da je plati, i tek onda da naplati – kaže naš sugrađanin. – Kada sam svoje iskustvo objavio na fejsbuku, ispostavilo se da su mnogi bili u sličnom problemu.
Iako je elektronski vid trgovine u svojim osnovnim postulatima više ide na ruku potrošaču, dešavaju su se problemi. Kako ova oblast još uvek nije uređena, ne postoji tačna evidencija koliko je nezadovoljnih građana.
- Pre svakog klika građani treba da se informišu od koga naručuju robu, da li je trgovac registrovan za elektronsku kupovinu i da dobro pročitaju uslove poslovanja. Elektronska trgovina pruža veću mogućnost zaštite potrošača, koji može da se predomisli ukoliko mu predmet ne treba, zameni za drugi ukoliko mu ne odgovara ili dobije povrat novca – objašnjava Petra Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača. – Problema ima uglavnom sa onima koji posluju na divlje, ali potrošač njih može vrlo lako da prepozna tako što će potražiti njihove poslovne podatke, gde je sedište, delatnost... Zato svima savetujem da slobodno koriste sve pogodnosti koje nudi elektronska trgovina ali da budu obazrivi prilikom izbora dobavljača.
Na društvene mreže preselile su se pijace, butici, farbare i mnoge druge, manje ili veće prodavnice. Kako bi upozorio građane, jedan portal za zaštitu potrošača objavio je spisak od po 80 profila na fejsbuku i instagramu koji su prijavljeni za zloupotrebu. Iz toga se vidi da su tu u pitanju profili poput „kupaci kostimi i haljine“, „najpovoljniji parfemi“, „prodaja za punije i malo punije dame“, „zimske gume povoljno“...
Zakon o elektronskoj trgovini jasno navodi koje su obavezne informacije koje je pružalac usluge elektronske trgovine dužan da poseduje. Tako svi koji svoju prodaju vrše putem interneta, u obavezi su da na vidnom i dostupnom mestu naznači: poslovno ime, adresu sedišta, kontakt podatke, matični broj (MB), poreski identifikacioni broj (PIB), detaljne podatke o ceni proizvoda, koji uključuju i troškove dostave i ostale manipulativne troškove. Ukoliko ovo ne poseduje, smatra se da trgovac nije registrovan i za njega odredbe zakona ne važe, te nije mogu pružiti sistemsku zaštitu potrošača.
