• Pregleda: 4964

Intervju: guslarka Bojana Peković i harmonikaš Nikola Peković

Nakon sinoćnjeg koncerta u Srpskom kulturnom centru "Sveti Sava" održanom u okviru Nedelje pravoslavlja, iskoristilo smo priliku da popričamo kratko sa pobednicima takmičenja "Ja imam talenat" iz 2012. godine, sa Bojanom (17) i Nikolom Peković (23).
Intervju: guslarka Bojana Peković i harmonikaš Nikola Peković

Nikola Peković (23) je harmoniku promovisao svuda u svetu kao akademski instrument. Osvojio je brojne nagrade i priznanja - 1. mesto i laureat “Svetski Trofej“ harmonike u Španiji 2010. godine, 2. mesto na Međunarodnom takmičenju u Ukrajini, 2. mesto na Svetskom kupu harmonike u Kanadi, 2. mesto na „Svetskom trofeju“ u Rusiji 2013. godine. Dobitnik je ordena vrhovnog atamana Ruske kozačke vojske. 2011. godine postao je zaštitno lice Fonda za mlade talente Republike Srbije, kao i italijanske fabrike Bugari jedne od vodećih fabrika u svetu za proizvodnju harmonike.

Mladu talentovanu Bojanu (17) nazivaju čuvarem srpske tradicije. Učestovala je u muzičko scenskom spektaklu“Stojte galije carske“, sa ulogom Srbije. U muzičku školu je primljena sa pet godina. Završila je nižu muzičku školu u Kraljevu, odsek klavir, u klasi prof. Tatjane Jakovljević i nižu muzičku školu, odsek gusle, u klasi svoga oca Radovana. Sada je učenica trećeg razreda Muzičke škole.

Koliko je teško negovati i svirati tradicionalnu muziku, u ovim takozvanim modernim vremenima?

- “Nije se teško baviti tradicionalnom muzikom u Srbiji jer je naš narod u srcu, u genima predan našoj tradicionalnoj muzici i prosto prepoznaje te vibracije i reaguje na njih. Tako da ukoliko se čovek ukopča u tu neku nit koja je neraskidiva, on uđe u jedan krug zaštite u jedan krug mira, ljubavi i svakako je jako značajan za njegov život i za rast, razvoj. Tako da tradicionalna muzika kao i neke druge vrste muzike utiču na našu svest, na naše biće, na naš budući život, utiču na naše odluke. Pogotovo naša tradicionalna muzika za nas Srbe je jako značajna, mi to nosimo, osećamo. Jeste neobično i nezgodno u početku dok se čovek probije i bori sa nekim stvarima i okolnostima kao što su velika publika, trema, sramota... Moguće je premostiti te prepreke i posle sledi pravo uživanje”, rekla nam je mlada Bojana.

Koji su vam bili motivi kada ste se prijavili u “Ja imam talenat”, da pokažete svoje muzičko umeće, pobedite i osvojite nagradu ili da promovišete tradicionalnu muziku široj populaciji?

- “Ja nisam hteo ni da se prijavim, sestra me je prijavila. Video sam bilbord i sestra me je svo vreme nagovarala da se prijavim, a ja sam smatrao da takva muzika nije za taj šou i nisam želeo da se prijavim. Već su bile i prošle prijave kada me je ona prijavila. Dao sam svoj maksimum i žiri je ostao bez teksta, to je bio prolazak u četvrtfinale. Posle su nas spojili, ili ćemo da sviramo zajedno ili samo jedno od nas ulazi u polufinale. To su nam bili počeci, sada već radimo i neke ozbiljnije stvari. Neke i nismo izveli večeras jer želimo premijerno da ih izvedemo na koncertu kada izađe naš CD. On je završen. Sada se radi postprodukcija i uskoro će biti u prodaji”, RTS će da izda cd, rekao je Nikola.

Vaše izvođenje je pravi mali scenski nastup. Ti si vrlo sugestivna, tvoj glas, mimika. Da li zajedno osmišljavate nastup?

- “Sve je uglavnom spontano. Mi imamo jednu priču tokom celog koncerta i priču po kompozicijama. Svaka kompozicija donosi nešto drugačije energetski. Želim da pohvalim moju sestru jer ona na svakom nastupu daje 200 %, to što ona radi ta mimika i to je sve toliko spontano da publika verovatno misli da je vežbala kod kuće, ali nijedan nastup nije isti. To je teži način izvođenja muzike, ali je onda publika radosnija jer prihvata tu energiju, a mi moramo to da preživimo kroz izođenje da bismo preneli na publiku. Kada ne bismo to radili , mislim da bi naš nastup bio prazan,u energetskom smislu. To bi bilo virtuozno, to bi bilo dobro, ali sam taj duh ne bi mogao da se prenese”, ispričao nam je Nikola.

- “Ja i kada bi vežbala nešto kod kuće, to mi nije to. Prepustim se pesmi i to iznosim, tog momenta nešto osetim i to pokažem, nesvesno. Potrudim se da to što više pokažem publici kao što sam ja doživela, verovatno je to neka srž i suština, ta spontanost. Prvo znanje o samoj toj priči i poruci koju želim da prikažem i način na koji ja to izvodim je nesvesni momenat”, nadovezala se na bratove reči Bojana.

Nikola, Vi ste najmlađi docent na Univerzitetu u Nišu, to je zaista veliki uspeh. Nagrađivani ste na brojnim međunarodnim takmičenjima. Kod nas se uvek povlači to pitanje koliko je teško mladima da postignu uspeh u Srbiji. Da li misliš da bi u nekoj drugoj zemlji bio uspešniji?

“Sve je moguće. Kao što je moguće uspeti svuda, tako je i u Srbiji. Glavni moj vodič kroz život je da u životu sve može da se uradi samo ako ima dovoljno volje, želje i ako se mnogo vežba i radi. Kada nešto želite to će verovatno da vam se ostvari. Ako nešto mnogo želite to će sigurno da vam se ostvari”, poručio je Nikola mladima.

Da li to svoje znanje i iskustvo prenosite i na svoje studente?

“Tako je. Neiscrpno želim da im prenesem, iako nije predviđeno da im držim toliko časova , ali držim mnogo više časova kako bi oni što pre ušli u suštinu muzike i u samo izvođenje. Da shvate da nije sve tako jednostavno, kada uđu u tu dubinu onda će to moći da prenesu na publiku sa scene”, rekao je za kraj našeg razgovora Nikola.

Izvor: Subotica.com

povezane teme

0

Ova vest još uvek nije komentarisana.