Od Paštrika do večnosti: Sećanje na palog heroja Gorana Olku

Na večnoj kući Gorana Olke, u subotu su postavljena odlikovanja i priznanja koja je posthumno dobio za odbranu otadžbine. Pomen su organizovali njegovi saborci, ljudi koji i danas, gotovo tri decenije kasnije, čuvaju uspomenu na poginule prijatelje i ratne drugove.

- Okupljanje radi pomena poginulim borcima vršimo već petu godinu zaredom, odnosno od kada postoji naše udruženje. Naš glavni zadatak je da se okupimo na dan pogibije naših heroja sa Paštrika kako bismo porodicama dali do znanja da njihovi sinovi, očevi i braća nisu zaboravljeni i neće biti zaboravljeni sve dok je nas, njihovih saboraca - poručio je Branko Stojanović, pripadnik herojske 549. motorizovane brigade „Car Dušan Silni“.

Posebno emotivan trenutak bilo je obraćanje Lozike Olke, majke poginulog junaka. Za nju je Goran i danas onaj isti mladić koji je sanjao vojnički poziv i kojem je služenje zemlji predstavljalo čast.

- Njegova velika želja je bila da ide u armiju i ja se dičim što sam takvog sina rodila. Bio je divan mladić, dobar drug i saborac. Sve dok dišem biću ponosna na njega. Ponosna sam i na njegove ratne drugove koji ga nikada nisu zaboravili i koji mu organizuju pomen na dan pogibije. Hvala im na tome - kazala je Lozika.

Za nekadašnje pripadnike 549. motorizovane brigade, sećanje na Paštrik je i sećanje na ljude sa kojima su delili rovove, strahove, nadu i odgovornost da odbrane granicu svoje zemlje. Zato, kažu, žele da i mlađe generacije znaju šta se događalo na Paštriku, u jednoj od najkrvavijih bitaka koje su vođene na Kosovu i Metohiji 1999. godine.

- Veoma je važno da buduće generacije znaju šta smo mi sve preživeli, kakvu smo borbu vodili. Bitka na Paštriku bila je krvava i teška jer je naša brigada jedina brigada na svetu koja je 24 puta bombardovana. To je imalo ozbiljne posledice: pogibije, ranjavanja, i baš zato je značajno da mladi znaju ko su bili naši poginuli saborci i ko smo mi danas. Naše udruženje pokušava da što više prenese omladini priču o našim herojima da niko ne bude zaboravljen – ni oni poginuli, a ni mi živi - naveo je Stojanović. - U borbama na Paštriku izgubili smo dvojicu sugrađana. Pored Gorana, svoj život na oltar otadžbine položio je Mirko Vladimir, koji je poginuo početkom bombardovanja, dok je Veselin Uzelac teško ranjen.

Bitka na Paštriku počela je 26. maja 1999. godine. Uz kopnene napade, položaji Vojske Jugoslavije bili su izloženi neprekidnim vazdušnim udarima i snažnom artiljerijskom dejstvu. Uprkos brojčanoj nadmoći protivnika, granica nije probijena. Među veteranima i danas odzvanja naredba koja je postala simbol otpora i istrajnosti – „Nema nazad, iza je Srbija“. U ovih nekoliko reči stala je odlučnost vojnika da ostanu na položajima bez obzira na razmere opasnosti.

- Poslednji dani maja i početak juna su za našu brigadu bili izuzetno teški i bolni. Trpeli smo teške avio-udare koji su, nažalost, odneli mnogo života vojnika i oficira. Međutim, naš moral i želja da odbranimo državnu granicu bili su jači od svih njihovih bombi - završava sagovornik.

Cveće na grob Gorana Olke položili su pomoćnik gradonačelnika Srđan Samardžić, predstavnici slavne 549. motorizovane brigade "Car Dušan Silni", kao i članovi porodice i prijatelji.