Heroji svakodnevice - Džemal i njegove kolege godinama brinu o čistoći naših ulica

Kao higijeničar javnih površina 26-godišnji Džemal radi pune četiri godine. Kako ističe, posao mu nije težak i trenutno ga ne bi menjao ni za jedan drugi.

- Ja zaista volim svoj posao i za sada nemam želju da ga menjam. Radim kao higijeničar, a to znači da brinem o javnim površinama. Radim metlanje, čišćenje, pražnjenje korpi, a naše zaduženje je i da pokupimo kabasti otpad koji građani ostavljaju pored kontejnera, iako to ne bi smelo - pojašnjava Džemal i dodaje da mu posao nije naporan - Pitate me koliko je ovo težak posao? Kako kome. Meni nije, mlad sam i ne pada mi teško.

Nije ovom mladom čoveku teško ni da radi u tri smene, a najdraža mu je noćna jer, kako kaže, tada su ulice tihe, saobraćaj ređi, a posao organizovaniji.

- Noću je milina za rad. Sve je mirno, tiho, svi spavaju - dalje će sagovornik kog smo zatekli kako sa kolegama uređuje ivičnjake na Karađorđevom putu - Preko dana je gust saobraćaj, pa ljudi ponekad umeju da trube, budu nervozni jer nekad malo usporavamo saobraćaj. Nije bilo većih neprijatnosti, trube minut - dva pa prestanu, ali noću toga nema.

Kako veli naš sagovornik, ovaj posao je timski, a najveću snagu i motivaciju mu daju kolege - njih šestorica godinama funkcionišu kao porodica.

- Čitav radni dan provodimo zajedno, na ulicama i odlično se slažemo. Kao porodica smo. Posao delimo ravnopravno, ispomažemo se, priskačemo jedan drugom u pomoć - dalje će ovaj vredan čovek.

Posla uvek ima, a pojedini građani doprinose tome da ga bude još više.

- Većinom su ljudi dobri i brinu o tome gde i kako odlažu smeće. Prilaze, pohvale nas na terenu. Međutim, ima i onih koji istovaraju šut gde stignu ili odlažu kabasti otpad pored kontejnera. Nema potrebe za tim, imamo dva puta godišnje akcije kada građani u posebne kontejnere koji budu po celom gradu mogu da odlože kabasti otpad, pa ih pozivam da iskoriste tu priliku i olakšaju nam - završava sagovornik dodajući da se o kulturi odlaganja otpada uči od malih nogu - Imam četvoro dece. Oni i u školi i kod kuće uče o tome gde se baca smeće, kako se odlaže, gde se baca koja vrsta smeća. To je osnovni preduslov da nam ulice budu čiste.

Nakon završene prve smene, Džemal i kolege iz njegovog tima otišli su svako svojoj kući, a na ulice su kročili heroji svakodnevice iz druge smene, a potom će i oni iz noćne. Oni su tihi, nenametljivi, ali veoma vredni ljudi bez čijeg rada naš grad ne može da funkcioniše.