Falsifikovan uvozni med "prepolovio" domaće košnice
Subotički pčelari ne pamte ovako lošu godinu za proizvodnju meda. U odnosu na prosek, rod meda biće prepolovljen.
Bagremovog meda neće biti, suncokretovog jedva nešto malo i pčelari će ove godine u košnicama jedino imati livadski i cvetni med, kao i onaj od uljane repice. Ništa bolja situacija nije ni u čitavoj Srbiji, gde se procenjuje da će u odnosu na prosek, ove godine biti za 80 odsto manje meda. Od 6.000 tona, koliko Srbija godišnje proizvodi meda, pčelari će biti zadovoljni ako "izvrcaju" 2.000 tona. To će doprineti rastu uvoza meda sumnjivog kvaliteta i povećanoj ceni domaćeg meda.
- Razlog za izuzetno slab rod meda su loše vremenske prilike, koje su nas zadesile u toku cvetanja bagrema - kaže Jožef Agárdi, pčelar iz Subotice, u razgovoru za Nove subotičke novine.
Arhiva 2019
Čim je bagrem procvetao, nastupili su hladni dani i mrazevi, te bagrem nije omeđio. Suncokretova paša je takođe podbacila, a pčelari će po košnici najviše imati tek 5 do 8 kilograma meda, što je malo. Zbog korišćenja sve jačih pesticida u zaštiti suncokreta, pčele nerado odlaze na ispašu suncokreta, kako bi izbegle pomor. Ove godine nije cvetao ni divlji duvan, karakterističan korov na našem području, pa će subotički pčelari jedino imati livadskog i cvetnog meda, meda od uljane repice i nešto lipovog.
Oko 150 registrovanih pčelara u Subotici, godišnje u prošeku proizvede do 200 tona meda, što je moglo da zadovolji ovdašnje potrebe. Sada, kada je proizvodnja upola smanjena, biće nestašice meda i pojave raznih falsifikata u teglama na subotičkim tezgama.
- Već je krenuo uvoz cvetnog meda iz Moldavije i to po ceni od 2,2 evra po kilogramu, sa svim troškovima transporta - kaže Agárdi.
Arhiva 2019
Uvoz jeftinog meda sumnjivog kvaliteta vodi u krah domaću proizvodnju, i u nekim zemljama u okruženju, koje su preplavljene uvozom jeftinog meda iz Kine.
Kakav je to med i od koje "šećerne vodice", kad se prodaje za 200 dinara kilogram? Spekuliše se da se jeftin med dobija kad se vrca nezreo med, a onda ga industrijski dorađuju. Za potrošače je zato važno da znaju kakav med kupuju.
