Društvene igre - povratak pravom druženju u digitalnom dobu

Naučna istraživanja pokazuju da one pomažu u razvoju pažnje, pamćenja i razmišljanja, ali i da imaju pozitivan uticaj na socijalizaciju i mentalno zdravlje. Korisne su i za odrasle i za starije osobe: osim što pružaju zabavu, povezuju ljude i pomažu da ostanu mentalno aktivni.

Dok su igre poput šaha, „Monopola“, „Ne ljuti se, čoveče“, „Rizika“ i sličnih decenijama dominirale domaćim stolovima, poslednjih godina sve više ljudi u Srbiji otkriva čari modernih društvenih igara.

Željko Crnjaković, menadžer InspiraHub-a i jedan od osnivača udruženja „Nećeš da se igraš?“, ušao je u svet modernih igara pre šest godina i od tada se aktivno bavi njihovom promocijom.

– Moderne društvene igre doživele su veliku ekspanziju poslednjih pet godina, posebno od vremena pandemije. Mislim da razlog zbog kog još uvek nisu masovno popularne leži u tome što ljudi često nisu svesni koliko su lako dostupne. One pružaju povod da se okupimo, razgovaramo i provedemo kvalitetno vreme zajedno, bez obzira na digitalne distrakcije. Igre nas povezuju, podstiču razmišljanje i za nas kao porodicu imale su ogroman značaj – kaže Crnjaković i dodaje – One imaju važnu društvenu ulogu, posebno u savremenom svetu u kojem tehnologija dominira.

U vremenu kada deca sve više borave uz telefone i računare, društvene igre mogu ih vratiti druženju „uživo“ i razgovoru licem u lice.

– Deca sve manje izlaze napolje, a sve više se druže preko ekrana, bilo sa stvarnim prijateljima, bilo sa virtuelnim. Pravo druženje postaje retkost. Kroz igranje društvenih igara ponovo uvodimo u svakodnevicu pravu socijalizaciju. Birate igru koja odgovara grupi, sednete zajedno, razgovarate, komunicirate – i sve to bez ekrana. Danas su ljudi gotovo „hirurški“ vezani za telefone, računare i televizore. Dominiraju brzi, kratki sadržaji na TikToku i YouTube-u, pa je pažnja drastično oslabila. Mnogi mladi ne mogu da poslušaju ni pesmu do kraja, već im treba miks svega. Društvene igre su suprotnost tome, traže pažnju, prisutnost i međuljudsku interakciju.

Osim što zabavljaju, društvene igre imaju i snažan obrazovni potencijal.

– Igranje razvija kreativnost, komunikacione veštine, logičko i strateško razmišljanje, sposobnost pregovaranja, planiranja i rešavanja problema. U mnogim igrama morate komunicirati, sarađivati, pregovarati, donositi odluke. To može biti i zabavno i ozbiljno u isto vreme – ističe on.

Inspirisani modernim društvenim igrama, Crnjaković i njegovi saradnici pokrenuli su Youtube kanal „Nećeš da se igraš?“, na kojem su do sada recenzirali više od 800 različitih igara. Uz to, organizuju i „Veče društvenih igara“ u saradnji sa InspiraHub-om, koje redovno okuplja brojne entuzijaste.

– Na tim okupljanjima bude od 20 do 30 ljudi, a dešavalo se i da imamo 60 posetilaca. Cilj nam je da ljudima približimo raznolikost igara i pomognemo im da lakše izaberu onu koja im odgovara. Cena, veličina kutije, tip igre i broj igrača sve su to faktori koje ljudi razmatraju pre kupovine. Veče društvenih igara je idealna prilika da se igra isproba pre nego što je ponesete kući.

Na kraju, savet za kupovinu moderne društvene igre je jednostavan:

– Nemojte kupovati igru naslepo, samo na osnovu izgleda kutije. Najbolje je da je prvo isprobate. Mnogi klubovi, pa čak i neke prodavnice, nude mogućnost da testirate igre pre kupovine. Večeri društvenih igara odlična su prilika da probate različite naslove, upoznate ljude i otkrijete šta vam se sviđa. Ako vam se neka igra dopadne, znaćete tačno šta tražite kada odlučite da je kupite. Ako vam se pak ne dopadne, ne odustajte – izbor je ogroman i za svakoga se može pronaći nešto što mu odgovara – zaključuje Crnjaković.