Dobrovoljni davaoci krvi humani i u vreme epidemije

Biti dobrovoljni davalac krvi možda je i najhumaniji čin koji od nas ne zahteva mnogo, a drugima pruža i više nego što može da se zamisli, jer davanjem ove dragocene tečnosti nekome možemo da pomognemo u lečenju ili čak da spasimo život. Kako objašnjava dr Anastazija Mrđa, načelnica Službe za transfuziologiju, malo je poznato da je za saniranje posledica jedne teže saobraćajne nezgode potrebno i do 10 jedinica krvi, a posebno opasna krvarenja javljaju se kod prskanja aneurizme aorte, vanmateričnih trudnoća, te krvarenja iz gastrointestinalnog sistema.

- Pored ovih urgentnih stanja, krv je neophodna svakodnevno i za bolesnike koji su zavisni od tranfuzija krvi, jer sami ne proizvode svoje krvne ćelije, bolesnici od malignih bolesti na supstitucionoj terapiji, bolesnici na hemodijalizi i drugi, čija bolest ili stanje zahtevaju ovu vrstu terapije - kaže dr Mrđa.

Po rečima naše sagovornice, Služba za transfuziologiju trenutno raspolaže zadovoljavajućim zalihama krvi za lečenje svojih pacijenata, a dobar pokazatelj za to je, kako dodaje, da nijedna operacija nije bila odložena zbog nestašice krvi. Da je situacija stabilna, govori i to što nije bilo otkazivanja terenskih akcija prikupljanja krvi koje su planirane po godišnjem kalendaru, osim onih na samom početku epidemije, koje je trebalo da se održe u školama i na fakultetima.

- U poslednje dve nedelje imali smo smanjene rezerve RhD negativnih jedinica krvi, ali smo to stanje uspešno popravili pozivajući naše redovne davaoce krvi koji su nam se odmah odazvali -  ističe dr Mrđa, dodajući da nije moguće precizirati koja krvna grupa je najpotrebnija. - Dešava se da se pojave zahtevi za pacijente iste krvne grupe i na taj način nam se u datom trenutku smanje zalihe, ali to ne znači da je ta krvna grupa najpotrebnija. Nekada je postojalo pravilo da je „O“ krvna grupa univerzalni davalac, a da je „AB“ krvna grupa univerzalni primalac. Danas se trudimo da to pravilo ne važi i da svaki pacijent primi krv, odnosno komponente krvi svoje krvne grupe. Na našem podneblju najzastupljenija je krvna grupa „A“, zatim „O“, potom „B“, a najređa je sa samo 7 odsto „AB“ krvna grupa.

Zbog toga se u Opštoj bolnici pridržavaju zlatnog pravila transfuziologije - da krv treba da čeka pacijenta, a ne obrnuto, što uspešno sprovode zahvaljući redovnim dobrovoljnim davaocima. Oni koji to još uvek nisu, a žele da postanu, krv mogu da daju u Službi za transfuziologiju svakog radnog dana od 7 do 10 časova, kao i na organizovanim akcijama Opšte bolnice.

- Dobrovoljni davalac krvi treba da bude zdrava osoba, uzrasta od 18 do 65 godina, i da nema neku akutnu ili hroničnu bolest za koju uzima terapiju. Na prijemu se potencijalnom davaocu meri temperatura, popunjava upitnik vezano za zdravstveno stanje i kretanje, kao i na pitanja vezana za određene navike iz ličnog života. Ovaj upitnik je sudsko-medicinski dokument koji smo u obavezi da čuvamo 30 godina i na njemu potencijalni davalac krvi daje saglasnost za uzimanje krvi i potvrđuje svojim potpisom tačnost podataka - objašnjava načelnica Službe za transfuziologiju. - Nakon toga obavlja se lekarski pregled, gde se još jednom postavljaju pitanja vezana za upitnik i detaljnije razgovara o zdravstvenom stanju potencijalnog davaoca krvi. Obavezno je nošenje lične zaštitne opreme, kako osoblja, tako i dobrovoljnih davalaca krvi, a zbog aktuelne epidemiološke situacije, akcenat se stavlja na putovanja, simptome respitorne infekcije i povišenu temperaturu.