Danas se obeležava Svetski dan borbe protiv raka
Maligna bolest ili rak nalazi se na drugom mestu u svetu i u našoj zemlji prema broju obolelih i umrlih osoba, te čini čak 20 odsto ukupne smrtnosti stanovništva. Prema rečima dr Zorice Dragaš, specijaliste socijalne medicine Zavoda za javno zdravlje Subotica, svaka osoba svojim ponašanjem i navikama tokom života, značajno utiče na povećavanje ili smanjivanje rizika da oboli ili prevremeno umre od neke bolesti iz ove velike grupe.
- Uzroci nastanka maligne bolesti, različitih lokalizacija i karakteristika, brojni su i dolaze iz spoljašnje sredine ili se nalaze unutar genetskog nasleđa i ličnih karakteristika osobe. Određene uzroke i faktore rizika je moguće sa ovim bolestima povezati direktno, dok se drugi povezuju indirektno. Važno je i to što sekundarna prevencija, odnosno rano otkrivanje, direktno utiče na tok i prognozu bolesti koju nismo uspeli da sprečimo. Rano otkrivanje bolesti često znači izlečenje - kaže dr Dragaš.
Ona je naglasila da mere opšte i specifične primarne prevencije malignih bolesti postoje i da je moguće smanjiti mogućnost oboljevanja i umiranja od ovih bolesti, ukoliko ih se pridržavamo i primenjujemo u svakodnevnom životu.
- Ovakva pozitivna mogućnost nije samo pretpostavljena, odnosno hipotetička, već je stvarna, dešava se u životu ljudi i merljiva je. Može se dokazati u svim zemljama gde se već duži niz godina na nacionalnom nivou dosledno sprovode opšte i specifične mere primarne i sekundarne prevencije malignih bolesti. Dokazuje se jednostavnim poređenjem zabeleženih podataka i stopa oboljevanja i umiranja stanovništva iz perioda pre početka primene odgovarajućih Programa i spomenutih mera, sa zabeleženim pokazateljima posle određenog broja godina njihove primene - objasnila je dr Dragaš, dodajući da kada se postignu prvi rezultati primena Programa i organizovanog skrininga, mere primarne prevencije ne bi trebalo prekidati, već nastaviti u pravcu daljeg pozitivnog kretanja.
