Dan osoba sa autizmom, svi smo isti pod ovim PLAVIM nebom
Plava boja pre dve godine spojila je članove FK "Spartak" i decu sa autizmom, a druženje na Svetski dan posvećen osobama koje žive sa ovim stanjem polako prerasta u tradiciju.
- U početku su nas spojile boje. Plava je boja autizma, ali i boja FK "Spartak". Sada smo tu kako bismo podigli svest ljudi o autizmu, ali i o osobama sa teškoćama uopšte. U ovom divnom lokalu se uvek osećamo prijatno. Sutrašnja utakmica će takođe biti posvećena osobama sa autizmom, jer želimo da pošaljemo poruku da autizam nije samo 2. april, već osobe sa tim stanjem žive svih 365 dana godišnje. Mi smo uvek tu da im pružimo podršku, jer svi smo isti pod ovim plavim nebom - poručila je Olja Mijailović, PR FK "Spartak" - Šaljemo snažnu poruku ovoj divnoj deci, oni su pravo blago. Veoma mi znači što sam dobio priliku da ih upoznam i da se družim sa njima. U Subotici sam od letos i osećam se kao kod kuće u ovom gradu, baš kao i u klubu "Zvuci srca" - dodaje Vladimir Prijović, fudbaler Sprataka.
"ZVUCI SRCA", MESTO GDE SE PIJE NAJBOLJA KAFA Podsećamo, u našem gradu godinu dana funkcioniše Inkluzivni centar "Zvuci srca" koji se nalazi na adresi Vladimira Nazora 5. U pitanju je jedinstveni prostor u kom osobe sa invaliditetom i teškoćama mogu da rade, da se osećaju korisnim i da pripadaju svojoj sredini. Vrata ovog kluba otvorena su za sve ljude dobre volje i velikog srca koji se u prijatnom ambijentu i domaćinskoj atmosferi mogu okrepiti uz šoljicu kafe, čaja ili soka - Nakon godinu dana funkcionisanja ovog kluba možemo reći da smo učinili male, ali za nas mnogo velike korake, kako bismo pokazali da naša deca mogu sve u skladu sa svojim mogućnostima - navela je Suzana Skenderović.
Majka mladića sa autizmom i žena koja je umnogome doprinela podizanju svesti o ovom stanju kod Subotičana, Suzana Skenderović podseća da osobe sa autizmom i njihove porodice svakodnevno suočavaju sa velikim izazovima i problemima i dodaje da još uvek nedostaje sistemska podrška.
- Prvo je potrebno naučiti da se živi sa autizmom i veoma je značajna rana dijagnostika i podrška od starta. Autizam nije bolest, to je stanje sa kojim osoba živi ceo život. Autizam je neko kom treba celodnevni nadzor, neko ko ne može sam da dođe od tačke A do tačke B, autizam je kada nekome smeta zvuk telefona, kada ne može da komunicira, kada pokrva uši rukama. Nažalost, agresija i regresija nisu retkost. Imamo roditelje koji su konstantno u modricama. Autizam je tužan i bolan za celu porodicu i potrebna nam je stručna pomoć i podrška - podvlači Skenderović - Krivo mi je što često o tome pričamo u dobrom kontekstu, kako mi to možemo. Da, mi to možemo, ali samo ako imamo celodnevnu podršku i stručnjake koji će nam pomoći da usmerimo to dete da dostigne maksimum, u skladu sa svojim mogućnostima naravno.
Iako se poslednjih godina o autizmu mnogo govori i svest jeste donekle podignuta, jer retko koji Subotičanin ne zna zbog čega danas Gradska kuća svetli u plavo, usluge socijalne zaštite još uvek nisu razvijene na onom nivou koji bi omogućio kontinuiranu podršku osobama sa autizmom i njihovim porodicama.
- Nedavno je došla majka sa šetogodišnjim detetom sa autizmom koje treba da pođe u vrtić. Nažalost, ta žena danas prolazi isti onaj mučni proces koji sam ja prolazila pre deceniju i po. Veoma sam tužna, jer koliko god mi skretali pažnju i bili glasni, to dete ni dan danas nije u sistemu, a porodica nema podršku. Strah nas je šta će biti posle nas. Naš grad zaslužuje pohvalu što je uslugu personalnog asistenta usmerio i ka našoj deci. Međutim nedostaje sistemska podrška tokom obrazovanja, nedostaju dnevni boravci i druge usluge koje su nam neophodne. Takođe, izostaje i psihološka podrška u cilju očuvanja porodice, a ne da se ona raspadne, što se najčešće u praksi i događa - zaključuje Suzana Skenderović.
