Ćavi - čileanski Subotičanin
Za dve nedelje vraća se u rodni Linares gde će završiti polugodište a onda ga očekuje upis na fakultet u gradu Konsepsion gde želi da se bavi medicinom i informatikom.
Havijer Mendez Ćavi: „Ja sam jako srećan zbog iskustva, sve je bilo super, i prijatelji i profesori u Gimnaziji. Meni je teško sad kada moram da se vratim. Meni se sviđa Subotica kao grad. Lepša mi je nego moj grad pošto je moj grad mali i nema puno stvari da se radi. Ovde je bolje i zato mi se sviđa. Mogu da objasnim kako mi je bilo ovde ali neću moći tačno da im objasnim pošto nemam reči za ovakvo iskustvo.“
Naš školski sistem je drugačiji od čileanskog i za Ćavija mnogo teži. Kada je bolje naučio srpski uverio se da se ovde dosta uči. Ipak, najznačajnije mu je što se upoznao sa našom kulturom a istovremeno Subotičanima preneo bar deo čileanske. Ćavi je putovao i po Evropi obišavši Francusku, Italiju i Sloveniju a zanimljivo i da je u tim zemljama brzo našao sagovornike koji pričaju srpski. Ljudi iz Srbije mu se, ipak, najviše dopadaju.
Havijer Mendez Ćavi: „Meni je bolje kakvi su ljudi ovde nego, recimo, u Francuskoj. Sad vidim kako je mali svet. Nisam verovao da ću tamo da nađem ljude koji pričaju srpski. Posle dve ili tri godine sam planirao da se vratim, da vidim moje prijatelje i porodicu ovde, sve prijatelje u Zaječaru i Beogradu. Hoću stalno da se vraćam, meni je ovde super i onda kako neću hteti da se vratim?“
Porodica Salopek je oduševljena Ćavijevim boravkom u Subotici i od prvog dana ga tretiraju kao člana porodice.
Alisa Salopek: „Iskustvo je veliko, neverovatno. Nama je svima bilo lepo sa njim. Naučili smo nešto novo o njegovoj kulturi, mi smo pokušali da našu kulturu približimo njemu. Da mu pokažemo kako se obeležavaju običaji, Božić, slava i slično.“
Dušica Salopek: „Ova godina je toliko brzo prošla da nam je neverovatno da smo se toliko zbližili. Svaki dan smo se šalili, smejali se. On je jako duhovit i razbio nam je monotoniju u kući. Preko njegovih roditelja i prijatelja dosta smo upoznali o njegovoj kulturi.“
Podstaknuta iskustvom Ćavijevog boravka u svojoj porodici i Dušica se prijavila za program razmene studenata putem „Interkulture“ pa će uskoro putovati u Rusiju gde će završiti četvrti razred srednje škole.
Dušica Salopek: „Idem u grad Toljati na Volgi, dobila sam tamo porodicu i nadam se da će i meni biti ovako neverovatno kao i njemu. Ići ću u umetničku školu , nisam je birala ali mi je drago pošto sam išla na dramsku sekciju, folklor i hor i tamo ću sve to nastaviti.“
Ove godine će 16 učenika iz Srbije otići u razne zemlje a interesovanje stranih učenika za našu zemlju je i dalje veće nego što je broj porodica spremnih da ih prime. Potrebno je da se za razmenu kao domaćini prijave još dve ili tri porodice koje mogu da popune obrazac za prijavu preko sajta Interkulture www.afs.org.rs. Alisa Salopek poziva i druge porodice da se priključe jer im razmena može doneti samo usavršavanje jezika, učenje nekog novog i prijateljstvo za čitav život. Interesantno je da će Ćavijeva porodica u Čileu, samo par nedelja po njegovom povratku, primiti devojku sa Islanda u okviru razmene učenika.
Alisa Salopek: „To su deca mali ambasadori. I svojih zemalja iz kojih dolaze a i Srbije jer će kad se vrate pričati o Srbiji, o ljudima ovde, običajima. Treba iskusiti ovu razmenu.“
