Bunjevci proslavili „Dan Dužijance“
Kako običaji nalažu, domaćici manifestacije,dr Suzani Kujundžić Ostojić, predsednici Bunjevačkog nacionalnog saveta pogaču od novog žita uručili su bandaš i bandašica Branislav Crnjaković i Dunja Babić. Uznak zahvalnosti za sve što je učinio za Bunjevce, simbol dužijance domaćica je predala gradonačelniku Stevanu Bakiću.
- Dužijanca , velika svetkovina na kraju žetve, jedan je od najstarijih običaja, ima dug put razvoja, a u nacionalno biće Bunjevaca ušao je tako duboko da ima i crkveno, odnosno liturgijsko obeležje. Doselivši se iz Like, Dalmatinske Zagore i Dalmacije, u najvećem broju 1687. godine, Bunjevci su na ove prostore sa sobom doneli ovaj stari običaj, ali i svoj jezik – bunjevačku ikavicu, latinično pismo i, za ono doba, u priličnoj meri i pismenost. Tom običaju, svom poreklu, jeziku i kulturi odani su i danas. Koliko je Dužijanca značajna za bunjevačku zajednicu govori i činjenica da je Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine upravo ovaj običaj, koji u sebi nosi svečarski i duhovni karakter, proglasio za svoj nacionalni praznik – posetio je gradonačelnik Bakić. - Nacionalni saveti brinu o kulturi, obrazovanju, informisanju i službenoj upotrebi jezika, a ono što spaja sve te oblasti je jezik kojim jedna nacionalna zajednica izražava i prezentuje svoju kulturu, uči decu i informiše zajednicu. Poznato je da je upravo ta četvrta oblast – službena upotreba jezika – najveći izazov koji je bilo potrebno rešiti u svim sazivima Bunjevačkog nacionalnog saveta. Na sednici Skupštine grada, održanoj početkom maja 2021. godine, odbornici su doneli Odluku o izmenama Statuta Grada Subotice kojom je završena procedura uvođenja bunjevačkog jezika u ravnopravnu službenu upotrebu na teritoriji našeg grada.
Graonačelnik je izrazio zadovoljstvo što će ove goine biti „dovoljno hleba i pšenice i što naša zemlja i u ovim za ceo svet veoma teškim i izazovnim vremenima ide putem mira, stabilnosti i ekonomskog napretka“.
- Subotička lokalna samouprava će i ubuduće podržavati sve manifestacije koje, u cilju očuvanja identiteta, organizuje bunjevačka nacionalna manjina, kao i manifestacije svih drugih nacionalnih zajednica koje žive u našem gradu. Subotica je multietnička sredina sa populacijom koju čine predstavnici više od dvadeset različitih nacionalnosti i grad svih njenih stanovnika, a među njima i Bunjevaca koji su kroz istoriju gradili i razvijali ovaj grad – poručio je Bakić.
Učesnike i posetioce svečanosti pozdravio je i dr Zoran Milošević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučno istraživačku delatnost, ističući da je ova manifestacija jedan od pokazatelja multietničkog bogastva Vojvodine.
- I ova Dužijanca simboliše zapravo ono najvrednije u nama, simbol kruva jeste naše zajedništvo, da smo vredni, posvećeni uzvišenim ciljevima. Ovo je velika prilika da pokažemo koliko smo tolerantni na različite identitete, da slavimo rad, kulturu, to je vrednost koja pripada svima - rekao je Milošević, čestitajući Bunjevcima nacionalni praznik. – Nacionalni saveti nacionalnih manjina polazuju svu lepotu Subotice, Vojvodine i Srbije, multietničkog prostora koji svedoči da smo našli rešenje svih naših razlika a to je a se uzajamno poštujemo, da uđemo u tuđe cipele i otvorimo srce za drugog. Tada ćemo razumeti koliko je veličanstven ovaj praznik.
Milošević je podsetio i na učešće Bunjevaca u Velikoj narodnoj skupštini, kada je doneta istorijska odluka i kada su pokazali kako žele da izgleda Vojvodina i Srbija.
Dužijanca starovinski običaj donet iz starih krajeva, koji su Bunjevci negovali i čuvali.
- Običaj je čuvao i nas od vetrometine na kojoj smo uvek bili ali smo izdržali da nikada ne zaboravimo ni ko smo, ni šta smo i da to šta smo prenosimo s kolena na koleno. U oktobru nas čeka popis stanovništva, a formular za popis preveden je i na bunjevački jezik. Kažite s ponosom da ste Bunjevac i Bunjevka i da vam je maternji jezik bunjevački, onaj koji je od pre godinu dana postao službeni - rekla je dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Bunjevačkog nacionalnog Saveta.
