Bunjevci obeležili Dan velikog prela

Kao što običaji nalažu, uz pesmu, igru i tradicionalna jela, odabrana je najlepša preljska pesma a to su stihovi Gabrijele Diklić „Sićanja“. U nadmetanju za najlepšu prelju učestvovalo je 13 devojaka u tradicionalnoj bunjevačkoj nošnji, a prvi put za najlepšu proglašene su dve Jovana Vidaković i Dunja Takač. Iza njih su bile Martina Vojnić Hajduk i Milica Saulić.

- Ovo je drugi put da sam proglašena za najlepšu prelju i to mi je velika čast, ali mi je i drago što lentu delim sa drugom devojkom jer su sve zaista lepe i u predivnoj nošnji – kaže Jovana Vidaković, studentkinja Ekonomskog fakulteta. – Folklor igram 14 godina, a nošnja koju nosim je najstarija u našem KUD „Železničar Bratstvo“.

Za Dunju je učešće na takmičenju za najlepšu prelju jedan od najlepših načina očuvanja tradicije i običaja.

- Ovo je jedan od lepih običaja koje treba da sačuvamo i drago mi je što sam ovde. Iznenađena sam što sam proglašena za najlepšu jer zaista ima puno lepih devojaka – dodaje Dunja, učenica Ekonomske škole „Bosa Milićević“.

Koliko je prelo začajno za Bunjevce govori i činjenica da je Dan Velikog prela proglašen za jedan od četiri nacionalna praznika. Važan dan bnjevačkoj nacionalnoj manjini čestitao je gradinačelnik Stevan Bakić podsećajući na sve što je u protekle tri i po godine urađeno za ovu zajednicu.

- Početkom maja 2021.  godine doneli smo odluku na koju ćemo svi biti ponosni zauvek, a to je – uvođenje bunjevačkog jezika i pisma, pored srpskog, mađarskog i hrvatskog jezika i pisma, u ravnopravnu službenu upotrebu na teritoriji grada Subotice – podsetio je gradonačelnik Bakić. – Naša država Srbija je, zahvaljujući pre svega predsedniku Vučiću bila, i ostaje posvećena zaštiti i kontinuiranom unapređenju individualnih i kolektivnih manjinskih prava. Bunjevci već četiri veka žive na ovim prostorima. Jednoj brojčano maloj nacionalnoj zajednici sigurno nije bilo lako da prođe kroz sve burne događaje i izazove koje je to vreme nosilo. I da se odupre da ne iščezne i utopi se u druge, da sačuva i da predano i posvećeno razvija svoju tradiciju, svoju veru, svoj jezik i običaje, svoju kulturu. Drago mi je što je vreme kada Bunjevci nisu bili u mogućnosti da svest o svojoj posebnosti javno izražavaju daleko iza nas.I što danas s ponosom možemo da kažemo da je upravo u našoj zemlji nacionalnim manjinama obezbeđen najviši nivo prava u kulturi, informisanju, službenoj upotrebi maternjeg jezika i svim drugim segmentima društvenog života. Lokalna samouprava će i ubuduće podržavati negovanje nacionalnog identiteta kako bunjevačke, tako i svih drugih nacionalnih zajednica na prostoru grada Subotice.

Po rečima Suzane Kujundžić Ostojić, predsednice Nacionalnog saveta Bunjevaca, pre 145 godina kada je održano prvo „Veliko prelo”, Bunjevci su obučeni u narodnu nošnju tadašnjoj vlasti hteli da poruče da su tu,

- Ovaj dan je za nas izuzetno važan, tada je prvo javno okupljanje Bunjevaca. Tu smo i danas, u velikom broju. I ljubomorno čuvamo ono što je naše: naš jezik, našu kulturu i našu istoriju, ali i delimo sa svima sa kojima zajedno živimo – istakla je Suzana Kujundžić Ostojić.