Bunjevački ris - deo proslave hleba od novog žita, srž bunjevačke tradicije

 Domaćini, Mirko i Slavica Babičković, od ranih jutarnjih sati dočekivali su zvanice, kao nekad mobu, nakon čega su se uputili ka njivi, gde je pokošeno žito koje će obezbediti hleb za narednu godinu. Uz neizostavni doručak poslužen vrednim risarima, risari i risaruše prikazali su kako je nekad, kada nije bilo mašina, izgledalo obaviti ovaj zahtevan i mukotrpan posao. 

- U pripremi za košenje važno je da imaš dobru kosu, dobru kovanicu, da je dobro kosa otkovana, da je pod dobrim uglom nameštena, i dobar prlj, koji slaže otkose, da ne bude izmešano - kaže risar Mirko Kolar - To je bilo vrlo važno da se očuva, da se skloni hleb na vreme sa njive, zbog nevremena, zato je to važno. Ja kad sam počeo kositi imao sam 17 godina, kod oca, ali mnogo se ranije kretalo sa košenjem. Sve se radilo kosom, pa dva jutra, to se ne može za sat i po uraditi. To se radilo danima, i uvek se kosilo malo jače žito, pa to odstoji nedelju-dve dana, pa se vozi na kamaru, zvala se kamara u kući, na salaš. Čekalo se da dođe mašina koja to ovrše da može da se nosi žito na tavan. Ali to je drugo vreme bilo, to se išlo, komšija ovaj, komšija onaj, danas ćemo kod tebe sutra kod mene, komšije se mnogo bolje slagale. 

Dok risar grabi napred koseći žito, ukorak za njim ide risaruša, koja se trudi da svaki klas žita uredno složi u snop - kako ništa ne bi ostalo i kako bi se lakše složilo. 

- Ja skupljam i pravim snopove. Mora biti uigrana ekipa, da se stignemo, da ne zaostajem za njim, već da sve skupim i vežem u snopove - kaže Marija Milašin - Danas je to sve moderno, a kadgod se skupljala moba. Išlo se zajedno i pomagalo, kod komšije, pa kod sledećeg, to je uvek bio dogovor i sloga. 

Pomoć u ovom poslu došla je i od pokrajinskog sekretara, Nenada Ivaniševića i pomoćnika gradonačelnika, Srđana Samardžića, koji su se takođe latili kose. 

- Svi smo na svakoj bunjevačkoj manifestaciji domaćini. I svi se na svakoj manifestaciji na teritoriji Subotice osećamo kao domaći, zato što je Subotica takav grad, Vojvodina takva pokrajina, a Srbija takva država, gde svi ljudi, odakle god došli - osećaju svoji na svome - ističe Ivanišević - Mi ponekad, kao ljudi koji se svakodnevno susreću sa tim stvarima, ne shvatamo koliko je to važno - da se očuva tradicija, da se pokaže sva različitost, da bismo shvatili koliko možemo sa tim različitostima svi da živimo zajedno. I zato mi nikada nemamo dilemu da svaku bunjevačku manifestaciju treba podržati. 

Da će i Grad uvek podržavati održavanje tradicionalnih manifestacija poput ove, poručio je Srđan Samardžić.

 - Okupili smo se kod ovih divnih vrednih ljudi, na jednoj od najznačajnijih manifestacija koje Bunejvački nacionalni savet obeležava u okviru četiri velika praznika proslavljanja Dužijance. Ris je tradicionalno košenje žita, i njegova vrednost je upravo u pokazivanju toga kako su to nekada naši stari radili, donosili žito i hleb sa njiva - ističe on. 

Ris je sama srž i srce bunejvačke tradicije i kulture, pa iako se danas hleb dobija mnogo lakše i brže, ovoj manifestaciji se svi raduju i s radošću je dočekuju. 

 - Ova, 2025. godina biće još jedna godina u kojoj ćemo imati Dužijancu i sve manifestacije koje su već tradicionalne, naravno tu je i ris, koji održavamo zahvaljujući porodici Babičković. Želim da ova godina koja je teška na svoj način, bude nauk kako treba ići dalje. Da se potrudimo da se bunjevačko ime, bunjevačka kultura i sve što to čini, čuje što dalje, ali da čuvamo svoje korene ovde odakle smo - istakla je Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Bunjevačkog nacionalnog saveta - Ris je jedan deo, a zapravo imamo dvadesetak manifestacija. Ako smo u aprilu posvetili žito, onda je logično da smo ga sad požnjeli, imali smo ris. Ris, ili skidanje letina, bio je suština života. Bez njega ništa nije moglo da postoji, i to je u našim korenima, u našoj tradiciji, i evo čuvamo ga i danas u 21. veku. Imamo danas tu mlade, koji možda ne znaju kako se radi, ali nadamo se da će naučiti. Proslavljamo hleb od novog žita, to je od kad je sveta i veka bilo najveće.