Akcija dobrovoljnog davanja krvi sutra na Otvorenom univerzitetu

Akcija se kao i do sada sprovodi u opremljenom kozmetičkom studiju Otvorenog univerziteta, a davaoci mogu da budu sve zdrave osobe od 18 do 65 godina.

U saradnji sa Opštom bolnicom Subotica, Otvoreni univerzitet Subotica sa uspehom sprovodi pomenute akcije za prikupljanje dovoljnih količina bezbedne krvi, te se stoga, pozivaju svi zainteresovani da se odazovu i postanu dobrovoljni davaoci.

Davanje krvi predstavlja čin dobre volje i građanske solidarnosti. Prva asocijacija na dobrovoljno davanje krvi je humani gest kojim nekome možemo da spasemo život. Uprkos toj plemenitoj misiji, godišnje se u Srbiji da 240.000 jedinica krvi, a mnogima je davanje krvi prilična nepoznanica.

Ovo su neka od najčešće postavljanih pitanja:

Kakve uslove treba da ispunjavam da bih dao krv?

Davalac krvi može da bude svaka zdrava osoba starosti od 18 do 65 godina za koju je lekarskim pregledom utvrđeno da je: teža od 50 kg, telesne temperature manje od 37 stepeni Celzijusovih, pulsa između 50 i 100, stabilnog krvnog pritiska, bez upale ždreal, grla, bez uvećanih limfnih žlezda vrata i pazuha, jetre i slezine.

Koliko često mogu da dajem krv?

Interval između davanja krvi je tri meseca za muškarce i četiri meseca za žene. Organizam vrlo brzo nadoknadi izgubljenu količinu krvi. Za 48 sati se nadoknadi plazma, leukociti za nekoliko sati, za tri do pet dana trombociti, za četiri nedelje eritrociti, a za oko osam nedelja i sadržaj gvožđa u eritrocitima. Adekvatnom ishranom, vrednost hemoglobina se vrati na pređašnju vrednost za oko osam nedelja.

Kako da se pripremim?

Preporučuje se da pre davanja krvi osoba bude odmorna, da je prethodne noći spavala dovoljno, da je uzela lagani obrok i izvesnu količinu tečnosti - najbolje četiri čaše vode sat, dva pre davanja krvi.

Nakon davanja krvi zavoj na pregibu lakta ne treba skidati sledeća dva sata. Tog dana treba da se unosi tečnosti nešto više nego uobičajeno (za tri, četiri čaše vode). Treba izbegavati teži fizički rad ili vežbe kao što su podizanje tereta, bildovanje, guranje teških predmeta, najmanje četiri sata posle davanja krvi. Izbegavati žurbu, pušenje bar dva sata, alkohol bar osam sati, dugotrajno stajanje, pregrejane prostorije...

Da li mogu da se jave neželjene reakcije?

Dobrovoljno davanje krvi ne stvara naviku u smislu zavisnosti, niti se na ovaj način može dobiti neka zarazna bolest s obzirom da je pribor za uzimanje krvi sterilan i za jednokratnu upotrebu.

Davanje krvi je apsolutno bezbedno za davaoca jer svaka zdrava osoba ima rezervu krvi koja nije neophodna za normalno funkcionisanje organizma i obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Količina darovane jedinice krvi predstavlja samo deo rezerve krvi (oko 10%) koja ne može da ugrozi zdravlje niti umanji sposobnost za normalne životne aktivnosti davaoca. Veoma retko se mogu javiti neželjene reakcije od kojih je vredno pomenuti pojavu modrica ili osećaj slabosti.

Zašto je zdravo davati krv

Pored razloga koji smo naveli, pored toga što se psihički osećate dobro jer znate da ste možda nekome pomogli, vi se i fizički osećate bolje. Kod ljudi, koji daju krv, smanjen je rizik od raka i hemohromatoze, oštećenja jetre i pankreasa. Davanje krvi pozitivno utiče na kardiovaskularno zdravlje i regulisanje kilaže.