Falsifikovani med obara cenu domaćeg meda

Jovica Marcikić sa Bikova bavi se pčelarstvom i proizvodnjom meda 18 godina. U 65 košnica proizvodi najviše bagremovog i suncokretovog meda,  od čega najveći deo plasira na tržište. Tokom cele godine posla oko pčela ima konstantno.

"1. avgusta počinje pčelarska godina. Kako pčelar od tog datuma priredi pčelama, tako će biti meda naredne godine. Dakle da bi proizveli med za narednu godinu, mi već od prvog avgustovskog dana moramo početi sa određenim pčelarskim radnjama, koje završavamo najkasnije do polovine septembra. To se zove pčelarska setva, a kakva će biti žetva, videće se naredne godine", kaže Jovica Marcikić, pčelar.

Dugogodišnje iskustvo u proizvodnji meda, Jovici govori, da se maksimalno posveti pčelama. Kao i u drugim granama proizvodnje, količina proizvedenog meda dosta zavisi od mnogih faktora, stoga zahteva konstantnu pažnju.

„Retko koja godina je cela dobro. U toku godine imamo više paša, a stari pčelari ističu da se jednom u 7 godina desi da je svaka paša dobro rodila. Moje iskustvo je da je jedne godine bolji bagrem, a druge suncokret. Kada sve saberem u mom pčelinjaku dobijam rezultat, da je prosek od 30 do 35kg po košnici što je dobro za običnog pčelara", dodaje Marcikić i dodaje - „Prva berba u našom podneblju mogla je biti uljana repica, ali je retko neko uspeo da izvrca med. Zatim je došao bagrem, ali i tu je retko neko uspeo da izvrca med, tako da smo sa prve dve paše nezadovoljni. Mi se ovde uzdamo u suncokretovu pašu jer ona traje i do mesec dana, a nama je potrebno 10 dana da se pokrijemo sa količinom meda.“

Ove godine za sada najviše meda dobijeno je od bagremovog cveta, ali su i pojedini pčelari imali priliku da naprave med i od uljane repice. Trenutno proizvođači pčelinog proizvoda posvećeni su stvaranju suncokretovog meda.  

Pojava „lažnog“ odnosno falsifikovanog meda na tržištu, kao i jeftinog kineskog, uticali su na obaranje cene domaćih proizvođača. Apeluje se na kupce da pazare med od njima poznatih proizvođača. Takođe savetuju ljubitelje „čudesne zlatne tečnosti“,  da će najlakše prepoznati falsifikovani med ukoliko se isti lepi među prstima, što je znak da u sebi ima šećera.

„Falsifikovani med je najveći problem današnjeg pčelarenja. Takozvani lažni med je danas vrlo vešto napravljen i dosta se teško vizuelno razlikuje od pravog meda, pa čak i neke laboratorijska ispitivanja ne mogu da ga razlikuju. Osnovna razlika je u ceni, jer je znatno jeftiniji od pravog domaćeg meda", kaže Marcikić.

Kvalitet proizvedenog domaćeg meda je odličan i za razliku od zemalja Evrope nema polena GMO biljaka. Med je i izvozna šansa Srbije, a prethodne godine izvezli smo preko 2000 tona meda što je ujedno i višegodišnji prosek.