Humanost na delu

Tekst zviždaljke:

Zeleo bih da otvorim ovu Pištaljku kako bih pohvalio nesebican cin jednog coveka, a ujedno skrenuo paznju svima na dodatni oprez kako se nikada nikome ništa slicno ne bi desilo. Moje ime je Dejan Rašović i radim kao lekar u Opštoj bolnici Subotica i svakodnevno se trudim da i u teškim trenucima našim gradjanima pomognem i vratim osmeh na licu. Ovoga puta jedna osoba je meni pomogla i nemam reči zahvalnosti koje bi opisale moje osećanje, a ne samo iz razloga što je zahvaljujući ovoj osobi sprečena veca nesreca vec što sam toliko više srecan da znam da ovakvi ljudi postoje. Ova osoba, za mene heroj, je Saša Crnkovic, vozač autobusa Sutrans-a na liniji 3 za Makovu sedmicu. Iako priča deluje neverovatna i uvek vam se čini da se ovakve stvari nekome drugom dešavaju, ovoga puta meni se desilo... Juče nakon popodnevnog pljuska, moj automobil, koji je bio parkiran ispred kapije kuce moga prijatelja, poceo je iz jos neutvrdjenih razloga da gori. Verovatno usled nekog kratkog spoja na elektricnim instalacijama i kontakta sa vodom doslo je do pojave plamena u predelu prednje maglenke. Ono što sam ja video iz daljine ( i još uvek mislim da sam to sanjao), kada sam se nakon pljuska uputio ka svojim kolima, je da neki covek obilazi oko njih i da se neki dim širi okolo. Ni najmanje mi nije bilo na pameti da taj covek ustvari gasi sa protivpozarnim aparatom moj auto koji se parkiran, ugašen sam od sebe zapalio. Kakav je to šok bio za mene, iako sam delovao vrlo pribrano. Plamen je vec bio ugašen, ali su posledice bile evidentne. Na svu srecu, zahvaljujuci Saši, nije nastala veca materijalna šteta, ali vrlo je moguce da se on nije zaustavio i ugasio pozar da bi za par minuta ceo automobil izgoreo i, ne daj boze, povredio nekog slucajnog prolaznika. Saša je sve vreme bio miran i kao da ovo radi svaki dan ostao samnom dok se nije uverio da vise nema opasnosti. Siguran sam da nije on bio prvi koji je primetio da auto gori i ne osudjujem one koji se nisu zaustavili da nesto ucine, ali ipak je Saša bio taj koji je zaustavio svoj autobus i hrabro odradio rizican posao ne razmišljajuci da mu se nešto moze desiti i vecno sam mu zahvalan. Prvo što sam pomislio je šta da mi se ovo desilo dok sam bio u kolima sa decom, a i priznajem, nemam aparat za gašenje pozara. Ako je trebalo da se desi, ovako je najbolje ispalo i naravno sve zahvaljujuci Saši. Danas sam kontaktirao šefa u Sutrans-u kako bih se i zvanicno zahvalio i pohvalio Sašu za ono što je ucinio. Dobio sam informaciju da njihovi vozaci barem desetak puta godišnje na isti nacin pomazu nasim gradjanima i zeleo bih ovom prilikom da se zahvalim svima u Sutrans-u jer samim tim sto rade svoj posao spremni su da uvek priskoce u pomoc onima kojima je to potrebno na putu. Siguran sam da i njihov posao nije lak i da pored nekih kritika upucenih na njihov racun ipak treba da smo zahvalni sto su tu... Skrenuo bih i paznju svima koji i najmanje nešto posumnjaju vezano za elektroniku na automobilima da što pre provere iako se ovakve stvari baš retko desavaju. Takodje, mislim da nije na odmet da imamo aparat za gašenje pozara svi u kolima jer nikad se ne zna kada ce pomoc nekome zatrebati. Znam da su teška vremena u kojima zivimo i da ljudi gledaju svoja posla i kako svoju egzistenciju da ostvare, ali verujem da svi mozemo naci snage, strpljenja i malo volje i vremena da nekome nešto pomognemo i ucinimo dobro delo jer tako se cuva društvo i gradi buducnost. Juce Saša, danas Ja, sutra Ti !!! Svako dobro svim citaocima Pištaljke i Subotica.com