"Žene govore" - o položaju žena u društvu

Međunarodni dan žena, koji se obeležava 8. marta, praznik je posvećen slavlju postignuća žena u svim sferama života, ali, pre svega, podsećanju na borbu za ravnopravnost, prava i jednakost, koja i danas traje. Započet kao politički i radnički protest, Međunarodni dan žena danas ima i značajnu ulogu u promovisanju društvenih i kulturnih vrednosti koje podržavaju ravnopravnost među polovima.

Istorija Međunarodnog dana žena seže do samog početka 20. veka, kada su žene počele da se bore za svoja radnička prava i ravnopravnost. Prvi put je obeležen 28. februara 1909. godine u Sjedinjenim Američkim Državama kao Dan žena, koji je organizovala Socijalistička partija Amerike, godinu dana nakon što je skup od 15.000 žena prošetao Njujorkom zahtevajući kraće radno vreme, bolju platu i pravo glasa. Na predlog Klare Cetkin, 8. mart se od 1910. godine obeležava kao Međunarodni dan žena.

- Na ovaj dan treba spomenuti i veliki borbeni štrajk 1937, pod vođstvom Matka Vukovića, koji je širom naše zemlje, u to vreme kraljevine, bio jedan od najpoznatijih uspešnih štrajkova, u kojem je policija u Bajmoku htela da spreči dolazak poljoprivrednika i nadničara na skup pred Gradsku kuću i onda je Matko postavio žene u prve redove i uspeli su da dođu pred Gradsku kući da sa gradskom upravom dogovore veće nadnice - podsetio je Mikloš Olajoš Nađ, predsednik UGS "Solidarnost", i istakao da ženama ništa nije poklonjeno i da su se one za svoja prava izborile u Narodnooslobodilačkoj borbi i posle u daljem razvoju društva, te je iskoristio priliku da svim Subotičankama i ženama u Srbiji čestita Međunarodni dan žena - Želimo im svima borben i solidaran 8. mart! Tradicionano, svake godine radimo čestitke, ovog puta sa jedne strane je jedna partizanka kojoj nismo uspeli saznati ime, inače partizanka iz knjige dr Margarete Bašaragin, koja je jedna u nizu žena koje su učestvovale u Narodnooslobodilačkoj borbi i koje ne smemo zaboraviti.

Nađ je podsetio na činjenicu da je eksploatacija radnika u firmama i dalje aktuelna tema i da su žene kao radnice čak i više eksploatisane.

- Dok je tako, one nisu slobodne i ravnopravne. Većina tih problema izvire iz Zakona o radu koji je usvojen u interesu poslodavca, te smatramo da se taj zakon, u nizu članova, mora menjati - dodao je on.

Članice  UGS "Solidarnost", Viktorija Jovetić, Ruža Stantić i Eržika Olajoš Nađ, u svojim obraćanjima dotakle su se nezavidnog položaja žena radnica, penzionerki, samohranih majki, ali i lica koja žive od socijalne pomoći.

- Kada govorimo o položaju žene, moramo reći da je u Srbiji preko 400 hiljada ljudi koji imaju minimalne zarade i ti ljudi i njihovi supružnici moraju da rade još nekoliko poslova da bi izdržavali porodicu. Dakle, žena ne može da bude u potpunosti posvećena niti sebi niti porodici. U tim slučajevima ispaštaju svi. Takođe sam u kontaktu sa mnogim ljudima koji žive od socijalne pomoći, znamo svi šta je donela ova tranzicija naše zemlje, da je preko 500 hiljada ljudi ostalo bez posla, ako to pomnožite sa tri, koliko je u proseku u svakoj porodici ljudi koji zavise od tih zarada bez kojih su ljudi ostali, onda govorimo o cifri od 1.5 miliona ljudi koji su u to vreme bili socijalno ugroženi. Nažalost, socijalna primanja su jako mala, trebalo bi da se povećaju ili da se tim ljudima obezbedi određeni dodatni posao kako bi mogli da rade pored toga što dobijaju socijalnu pomoć- rekla je Eržika Olajoš Nađ, trgovac u penziji, koja se ovom prilikom dotakla i prava radnika trgovaca, koji moraju da rade i nedeljom i praznicima i istakla da iz iskustva zna da ne postoji ništa materijalno što može nadoknaditi vreme provedeno sa porodicom koje ove radnice gube.

Članica udruženja Ruža Stantić, koja živi od muževljeve invalidske penzije, istakla je koliko su te penzije male i dovoljne tek da se podmiri ono najosnovnije, te da treba misliti i na stare i bolesne koji se suočavaju sa veoma teškim uslovima života po odlasku u penziju i sa brojnim problemima kada je u pitanju adekvatno i pravovremeno obezbeđivanje medicinske pomoći.

Viktorija Jovetić, penzionerka, podsetila je na prošla vremena kada je žena kao čovek bila izrabljivana i uskraćeno joj je bilo i pravo školovanja i rada i istakla da, iako je položaj žena u društvu danas mnogo bolji nego što je bio, borba za ravnopravnost i u mnogo razvijenijim zemljama, a tek u slabo razvijenim zemljama, i dalje traje.

- Napretkom tehnologije i razvijanjem opšteljudske kulture i ljudske svesti, pojavom televizije i sredstava informisanja, ljudi su se  obrazovali, promenili su svoja mišljenja pa su tako počeli školovati i žensku decu, tako da danas ženu možemo da vidimo u raznim zanimanjima, od školstva, preko zdravstva, nauke, policije, vojske... Ipak, žene, deleći radna mesta  sa muškarcem, za taj rad često budu manje plaćene. Smatram da nas žene ovo društvo možda dobro ne razume i zato nemamo podršku od društva pa se zato retko može naći žena kao preduzetnik. Postoje hrabre žene koje su uporne i ne odustaju, koje grade svoje karijere i uspevaju u tome - rekla je Jovetić i podsetila na to da žene treba da se udružuju i bodre jedna drugu da bi ostvarile svoje ciljeve i odbranile svoje mišljenje i svoja prava.

- I mi smo veoma važne u ovom društvu, kao majke, sestre, ćerke, i treba više da se poštujemo ne samo kada dođe praznik 8. mart, nego uvek, svaki dan da se poštujemo, da nas cene, i u društvu, i na radnom mestu i na ulici - dodala je ona i osvrnula se na težak položaj samohranih majki, za koje bi društvo trebalo da ima više razumevanja, kao i na položaj žena u trećem dobu, koje ne bi smele da ostanu nevidljive u društvu.