Zašto izgradnja kanalizacije teče sporo?
Oko 50 odsto Subotice sa prigradskim naseljima ima kanalizaciju. Izgradnja deonica Kolektora VII kao i Kolektora II završena je pre dve godine. Oba iz kredita EBRD banke, međutim, ni jedan nije završen do kraja. I dok za sedmi postoji projekat, ali nedostaju sredstva, za drugi projekat ne postoji, iako sliv nije završen. U JKP „Vodovod i kanalizacija“ svesni su da proširenje kanalizacione mreže ne teče u skladu s očekivanjima, ali ističu da su ovakvi projekti izuzetno skupi.
- Postoji veliki problem grada, konfiguracija terena i sam recipijent Palićko jezero, te je praktično izgradnja opšteg sistema uvek mnogo skuplja nego izgradnja separatnog sistema. Ali, treba i to znati da, kada se radi separatni sistem, posebno se radi kanalizaciona mreža za otpadnu vodu i posebno za atmosfersku vodu, od kojih je atmosferski deo kanalizacije veoma skup - objašnjava Čaba Šanta, direktor za resor investicija u JKP „Vodovod i kanalizacija“.
Problem predstavlja i to što, na primer, i tamo gde postoji izgrađena kanalizacija, poput krakova Kolektora II, ona je mahom nedovoljnog prečnika ili propala, pojašnjava Šanta. Tu su i delovi otvorene kanalizacije, a sama koncepcija razvoja kanalizacione mreže je stara više od 30 godina i trebalo bi je revidirati.
- Praktično imamo koncepciju iz 1986. i 1987. godine, kao i za sve ostale slivove u Subotici, i jako je potrebna revizija svih tih kolektora i uopšte cele kanalizacione mreže, jer se u protekle 32 godine desilo mnogo promena na slivu, što i te kako utiče na karakteristike oticanja atmosferske vode, s čime se susrećemo posle svake intenzivne kiše - dodaje Šanta.
Koliko izgradnja kolektorske mreže košta, možda najbolje ilustruje obnovljena koncepcija za sedmi kolektor iz 2007. godine, prema kojoj bi izgradnja kompletnog sliva stajala između 70 i 80 miliona evra. I možda je to odgovor na pitanje zbog čega svega 50 odsto Subotice zajedno sa prigradskim naseljima ima pristup kanalizacionoj mreži.
