Zaslužuju li 22 hiljade radnika "Zorke" dostojnu spomen tablu?

Mikloš Olajoš Nađ čitav radni vek odradio je u fabrici koja je, kako veli, za radnike bila druga kuća. Nije to bio samo fabrički pogon, već mesto gde se negovala porodična atmosfera i gde su ljudi jedni drugima pomagali.

- Ovde je bilo opasno raditi i pazili smo jedni na druge. Zato se i okupljamo, da se prisetimo tih dana kada smo zaista živeli kao jedna velika porodica. Bila je krucijalna greška što je ova fabrika srušena; verujemo da je tu moglo raditi bar 400 ljudi - počinje priču Olajoš Nađ. - Još u novembru 2024. godine podneli smo molbu Komisiji za spomenike da se postavi jedna tabla na kojoj bi na četiri jezika pisalo "Na ovom mestu je radila HI 'Zorka' od 1904. do 2006. godine", odgovor do dana današnjeg nismo dobili. Nismo tražili ni dinar iz budžeta, sve bismo sami isfinansirali, naša jedina molba je da dobijemo tih šest kvadrata gradskog građevinskog zemljišta.

Od ove inicijative neće odustati, odlučni su bivši "zorkaši" koji su prisustvovali današnjem skupu. Kako ističu, postavljaće isto pitanje sve dok se njihova molba ne usliši, jer smatraju da se postavljanjem table neguje kultura sećanja na nešto što je gradilo Suboticu.

- Ukupno 22 hiljade radnika je mnogo toga dalo Subotici, jer bez veštačkog đubriva i naših proizvoda koji se koriste i dan-danas, poput dikalcijum-fosfata, nema ni stočarstva, a da ne pričam o drugim proizvodima koje još uvek upotrebljava farmaceutska industrija. Mi samo tražimo da nam se za sav naš rad, trud i doprinos uzvrati odobrenjem da postavimo tu spomen-tablu na ukupno šest kvadrata o našem trošku. Veoma nam je bolno to što za skoro dve godine nismo dobili nikakav odgovor - podvukao je Maćaš Fodor koji je u fabrici "Zorka" proveo 29 godina.

Kako je istakao jedan bivši radnik, „Zorka“ nije bila samo fabrika, već je bila i mesto druženja, kulture i zajedništva.

- To je bila institucija koja je negovala kulturu rada, učenja i profesionalnih standarda. Takođe, tamo su ljudi bili upućeni jedni na druge, negovala se porodična tradicija, a danas je to mesto zaraslo u korov i to je sada jedna livada koja ničemu ne služi. Apelujem na sve donosioce odluka da nam omoguće da na dostojan način, kroz postavljanje spomen-table, negujemo sećanje na tu izuzetno važnu i veliku industriju - zaključio je bivši radnik, Radovan Mijatović.

Iako su iz godine u godinu sve stariji i sve ih je manje, bivši radnici ove fabrike i dalje čuvaju uspomenu na industrijskog giganta u kom su proveli radni vek. I, kako podvlače, neće odustati od ideje da se postavi spomen-tabla kao trajno sećanje na fabriku i sve ljude koji su u njoj radili.