• Pregleda: 2209

Vučinić za "Vreme": Deseti u Evropi

"Ono što se pokazalo kao jedan od ne manje vrednih brendova jeste i multietničnost, koja u Subotici predstavlja praktičnu ekonomsku prednost. Duh zajedništva je nešto što podrazumeva da su ljudi naučeni na lojalnost. Najveći strahovi kompanija su da ih radnici, u koje ulože vreme, novac i energiju da bi ih obučili za svoj sistem proizvodnje, ne napuste i odu kod drugog", kaže Saša Vučinić u intervjuu za današnje izdanje nedeljenika "Vreme".
Vučinić za "Vreme": Deseti u Evropi

Najseverniji grad u Srbiji poznat je po suživotu dvadeset i šest različitih nacionalnosti. Sa promenom vlasti, Subotica bi menjala svoje ime. Najraniji naziv ovog grada, Zabatka, prevodi se kao "slobodno mesto". Tako Suboticu i danas doživljavaju njeni stanovnici. Dokaz da ove pohvale ne dolaze samo od Subotičana jeste i to da u poslednje četiri godine postoji i znatan broj kako domaćih, tako i stranih investitora koji se odlučuju da svoj posao pokrenu u Subotici. Kako se ovaj grad menja i prilagođava uslovima današnjeg tržišta i na koji način se izborio za kvalitetan život svojih građana, za "Vreme" govori gradonačelnik Subotice Saša Vučinić.

"VREME": U martu ove godine, na konkursu Evropski gradovi i regioni budućnosti, Vojvodina se našla na četvrtom mestu kao najpoželjnija evropska regija za strana direktna ulaganja. Na istom konkursu,Subotica je osvojila deseto mesto u kategoriji promocije strategije gradova u privlačenju stranih direktnih investicija. Kako ste uspeli da postanete jedan od lidera u našoj zemlji u ovoj oblasti?

SAŠA VUČINIĆ: Subotica nije bila u krugu gradova koji imaju već izgrađen imidž za privlačenje stranih investitora, jer nije imala svoje građevinsko zemljište. Prvo čemu smo se posvetili po dobijanju mandata bilo je pribavljanje sopstvenog zemljišta. Ne možete očekivati da dođu veliki investitori i da upravljate tim procesom ukoliko nemate svoju zemlju. Možete ih animirati, ubediti da je grad dobar, da su poreski sistemi i takse u gradu prihvatljivi, da je stanovništvo adekvatno za njihov posao, ali ako oni dođu u situaciju da privatno lice traži nenormalno visok iznos za svoj plac, onda od posla nema ništa. Pribavili smo zemljište od kupovine vojne imovine i od Ministarstva za poljoprivredu. Druga faza je bila da, pre nego što krenemo u bilo kakvu promociju toga, infrastrukturno opremimo sve. Paralelno s tim je napravljen iskorak, malo neobičan za domaće okvire – od 2009. do 2011. na mestu savetnika gradonačelnika za strana ulaganja imali smo Joerga Heskensa, stručnjaka iz Nemačke. Njegovi rezultati su bili odlični, tako da je on unapređen i sada je savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. Takođe, nastupali smo na svim sajmovima koji su održani, jer ne možete očekivati da se investitor zainteresuje za vaš grad tek tako. Morate ići tamo gde su oni.

Po čemu je Subotica prepoznatljiva i šta je čini posebnom u odnosu na druge gradove?

Glavni brend ovog grada je Gradska kuća. Ona ima važnu ulogu u svakoj uspešnoj priči o stranim investicijama. Kad ulagači dođu u gradsku upravu, osim tima ljudi koji s njima profesionalno komuniciraju, dočeka ih i objekat koji je dokaz da je ovaj grad uspešan, lep i da ima tradiciju. Ono što se pokazalo kao jedan od ne manje vrednih brendova jeste i multietničnost, koja u Subotici predstavlja praktičnu ekonomsku prednost. Duh zajedništva je nešto što podrazumeva da su ljudi naučeni na lojalnost. Najveći strahovi kompanija su da ih radnici, u koje ulože vreme, novac i energiju da bi ih obučili za svoj sistem proizvodnje, ne napuste i odu kod drugog.

Postoje li olakšice za strane investitore koji se odluče da ulažu u Suboticu?

Postoji širok set podsticajnih mera za investitore, pogotovo za razvoj industrije, proizvodnje i nove tehnologije, koje se pre svega odnose na mogućnost dobijanja zemljišta po ceni nižoj od tržišne procenjene vrednosti ili bez naknade, na nepovratna sredstva po novozaposlenim radnicima i njihovu obuku, na mogućnost umanjenja pojedinih taksi i naknada, kao i mnoge druge povlastice. Podsticajne mere, ukoliko investitor zadovolji zakonski zadate kriterijume na osnovu kojih može da aplicira na iste, obezbeđuju se putem zakonskih uredbi na nivou države i odnose se uglavnom na zemljište u javnoj svojini, takođe, za subvencije po novootvorenom radnom mestu i obuku obezbeđuju se preko državnih i pokrajinskih institucija za privlačenje i promociju stranih ulaganja, dok su povlastice koje se odnose na mogućnost umanjenja raznih naknada i taksi regulisane lokalnim aktima. Međutim, njima su beneficije uglavnom najmanje važne. Važan im je osećaj da je lokalna samouprava posvećena investitorima, da će u svakom trenutku imati dobru saradnju, komunikaciju i podršku lokalne samouprave. To je, između ostalog, postignuto i time što smo se odlučili da prvi u Srbiji napravimo Javno preduzeće "Privredno-tehnološki parkovi", koje će biti njihov vodič kroz investiciju na lokalnom nivou. Povlastice nisu zagarantovane samo stranim investitorima. Ko god od domaćih je spreman da pruži bankarske garancije, da igra po istim pravilima, podjednako je dobrodošao. Ono što je dobro kod stranih investitora je stroga disciplina koju imaju u isplati zarada, uplati doprinosa, a nemaju ni loše radne navike iz ranijih perioda, koje ponekad postoji kod domaćih biznismena.

Kad je nastalo JP "Privredno tehnološki-parkovi", na koji način je formirano i koja je njegova osnovna delatnost?

U cilju efikasnog rešavanja problema ekonomskog razvoja, koji se najviše odnosi na razvoj privrede i smanjenje stope nezaposlenosti, lokalna samouprava je prepoznala uspešnu formulu i početkom 2010. godine pokrenute su aktivnosti radi privlačenja domaćih i stranih investicija. Januara 2010. godine Grad je osnovao Javno preduzeće "Privredno-tehnološki parkovi", kao tada jedino preduzeće u Srbiji čija se delatnost isključivo odnosi na privlačenje i realizaciju domaćih i stranih investicija. Ovo preduzeće je osnovano sa primarnim zadatkom da omogući sve neophodne preduslove kako bi zemljište u vlasništvu Grada bilo ponuđeno domaćim i stranim investitorima, sa obezbeđenjem planske dokumentacije, glavnih projekata i radova komunalnog opremanja lokacija. Pored navedenog, ovo preduzeće čini jedinstvenim to što u saradnji sa javnim i javnokomunalnim službama Grada pruža kompletnu logističku podršku investitorima, po principu "sve na jednom mestu", od trenutke interesovanja pa do same implementacije investicije.

Koje investicije vezane za Industrijsku zonu "Mali Bajmok", koja je u nadležnosti JP-a"Privredno-tehnološki parkovi", su do sada ugovorene i postoje li planovi za dolazak novih investitora?

Od kraja 2010. godine u Subotici posluje nemački investitor "Dunkermotoren", koji se bavi izradom mikromotora. Krajem aprila 2012, preduzeće "Slobodna zona" će započeti izgradnju proizvodne hale za potrebe ove kompanije na lokaciji Industrijske zone "Mali Bajmok". Od juna i oktobra 2011. tu su dva nemačka investitora koja izrađuju komponente za auto-industriju, "Norma Grupa Jugoistočna Evropa" i "Kontitek Fluid Srbija".

Ove godine proizvodnju započinje austrijski investitor "Svarovski Subotica", koji se će se baviti proizvodnjom i obradom kristala i kristalnih komponenti, kao i italijanski investitor "Kalcedonija", poznat po proizvodnji dečjih, ženskih i muških čarapa, kupaćih kostima i donjeg veša. Veoma je važno napomenuti da već dugi niz godina u Subotici posluje nemački investitor, prvobitno kao "Loher", a kasnije kao "Simens", koji se bavi izradom vetro-generatora. Ova investicija je veoma značajna i predstavlja ogromnu referencu ovog grada u privlačenju novih investitora. Naš pregovarački tim je u toku pregovora sa nekoliko potencijalnih investitora iz oblasti proizvodnje i komercijalnog sektora koji se nalaze u različitim fazama, a čiji identitet još nismo u mogućnosti da javno objavljujemo.

Za koliko će biti uvećan budžet Grada zahvaljujući novim investicijama?

Realizacijom investicija stiču se mnogi preduslovi za rast budžeta Grada Subotice, naplatom poreza na zarade, poreza na imovinu, naknade za uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta, naknade za ekologiju i slično. Analizom podataka dobijenih od investitora, a koji se tiču dinamike realizacije njihovog projekta, proizlazi da bi Grad do kraja 2017. godine zaradio oko sedam miliona evra. Treba imati u vidu činjenicu da će pojedina javna i javnokomunalna preduzeća dugoročno naplaćivati energente i pružati svoje usluge investitorima, da investitori imaju tendenciju angažovanja lokalne projektantske i građevinske operative, kao i angažovanje manjih lokalnih firmi i preduzeća za potrebe njihovog funkcionisanja i poslovanja.

Koliko je radnih mesta otvoreno dosad i da li investitor koji dođe u Suboticu može da nađe radnike odgovarajućeg profila?

Na osnovu ugovorenih obaveza, realizacijom investicija kompanija "Dunkermotoren", "Norma", "Kontitek Fluid", "Svarovski" i "Kalcedonija", od kojih su neke već započele proizvodnju i uposlile deo radnika, posao će do kraja 2015. godine na Industrijskoj zoni "Mali Bajmok" dobiti oko 2380 radnika. U slučaju kompanija "Kontitek Fluid", "Svarovski" i "Kalcedonija", koje nameravaju da prošire proizvodnju u okviru druge faze investicije, planirano je dodatno otvaranje oko 750 novih radnih mesta. To znači da će, ukoliko dođe do realizacije drugih faza pomenutih kompanija, na Industrijskoj zoni "Mali Bajmok" biti ukupno zaposleno oko 3130 radnika, a ako uzmemo sve investicije u obzir, ukupan broj ugovorenih radnih mesta iznosiće 4300. Ovaj broj je za Suboticu od ogromnog značaja u smislu smanjenja stope nezaposlenosti i socijalnog blagostanja. Nove fabrike koje se otvaraju kao da preslikavaju industriju osamdesetih godina kod nas. Sad je tu "Svarovski", a nekad je bio "Aurometal" koji se bavio nakitom. "Kalcedonija" je nešto što u Subotici postoji kao tradicija, jer postoje ljudi koji su nekad radili u proizvodnji čarapa, tako da imaju potrebna iskustva. Strani investitori cene industrijsku tradiciju koja postoji u našoj zemlji. Ljudi su naučeni i vaspitani tako da je rad u fabrici časno, dostojno i pošteno zanimanje.

U kojim privrednim granama leži najveći potencijal ovog grada i postoji li plan za razvijanje drugih oblasti?

To su dve oblasti gde još nismo istrošili sve kapacitete – prehrambena industrija i komercijalni sektor. Tu ćemo razviti jedan nov, dodatan sistem subvencija u odnosu na sve ostalo. U oblasti komercijale planiramo da obezbedimo popuste ulagačima, pa bi prodajni objekti od šest do deset hiljada kvadrata imali popust od 30 odsto za naknade prema Gradu, objekti od deset do dvadeset hiljada kvadrata 40 odsto, a tržni centri preko dvadeset hiljada kvadrata imali bi 50 odsto popusta. Za mene je najznačajniji projekat razvijanje zone male privrede, tačnije fabrika koje će zapošljavati od 30 do 50 radnika. Ambicija je da otvorimo pedesetak takvih preduzeća, jer u takvom načinu poslovanja leži zagarantovan uspeh.

Da li mislite da su investicije i vaše zalaganje za njih jedna od stvari zbog kojih će vas građani podržati na predstojećim izborima?

Mislim da niko nije uradio više u proteklom periodu. Mi smo za dve i po godine napravili jednu zonu i ušli u deset najatraktivnijih gradova za strana ulaganja, a počeli smo od nule. Danas u Srbiji imate najmanje 30 opština spremnih za realizaciju stranih investicija. Srbija nikad nije bila toliko spremna i otvorena za najpoznatije svetske kompanije kao u ovom periodu.

Izvor: SuMedija

povezane teme

4
clouseau Odgovori
"Zakacio" sam okom recenicu u kojoj kaze, kompanije strahuju da ih radnici ne naspuste. I prasnuo sam u smeh. Unbeleivable.
andrea Odgovori
a kako će ti radnici bez posla do 2015 godine????
Always Ultra Odgovori
Dobro, kada budemo prvi u Evropi, znacice da nam je dosao kraj i da su investicije prestale da budu i teorija !
Samo zamislite sve suprotno od onoga sto gradska kamarila prica i dobicete pravu sliku !
angel of hell Odgovori
7 miliona evra zarade za pet godina to je za jedan grad kapaciteta Subotica ništa pa vi ste na slavni plato potrošili pola milke dok si reko keks.Za WC u centru grada da naplaćujem 2 dinara druže,zaradio bi više nego od tih silnih ulaganja što obećavate jadnim subotičanima.Nestanite već jednom!
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.