Više želja nego fotelja
Najviše nezadovoljstva pokazuju predstavnici Nacionalog saveta Mađara, koji su tražili ingerencije u svim srednjim i pet osnovnih škola u gradu, kao i brojnim obrazovnim ustanovama u Somboru, Bačkoj Topoli, Senti, Kanjiži, Adi... Zbog kršenja prava da predstavnici NSM biraju članove školskih odbora i imenuju direktora škola, koje su po njima od izuzetnog značaja za mađarsku zajednicu, dosad je vođeno 17 sudskih sporova sa lokalnim samoupravama. Svi do jednog su presuđeni u korist NSM.
- Imamo razloga za nezadovoljstvo jer se primena zakona u Subotici još nije desila - kaže Livija Jo Horti iz NSM. - Gledajući celu sliku u Srbiji, u veoma malom broju ustanova nacionalne manjine mogu da imaju svoje predstavnike. Severnobački okrug je po tome specifičan i želimo da imamo uvid u rad škola koje pohađa veliki broj mađarskih đaka. Na to imamo zakonsko pravo, a to naravno ne znači pritisak ili svađe, već smo uvek za saradnju i dogovor.
Najveći problem je nastao kada su u nekoliko ustanova pravo na upravljanje zatražili i mađarska, hrvatska i bunjevačka nacionalna manjina, svi jednako tvrdeći da im je od velikog značaja. Na trenutak je izgledalo da sve manjine imaju pravo da biraju upravu škola sem većinskog, srpskog stanovništva.
- Bilo je nesuglasica kada je trebalo da svaki nacionalni savet imenuje svog predstavnika u upravnim i školskim odborima, ali je pronađen kompromis, te će se broj članova tih tela povećati, kako bi i većinski narod imao određen broj predstavnika - objašnjava Branko Pokornić, predsednik Nacionalnog saveta Bunjevaca.
Ono što je najspornije je nedostatak kriterijuma po kojima jedna institucija može biti proglašena za ustanovu od posebnog značaja. Takođe, nije precizirano ni koja manjina, ukoliko je za jednu ustanovu "zainteresovano" više njih, može imenovati predstavnika lokalne samouprave u školskim i upravnim odborima. Uz to, od pokrajinske vlasti nedavno je stigla uredba da direktor škole mora imati dokaz o poznavanju jezika najveće nacionalne manjine.
- Sve ovo je dovelo dotle da većinski, srpski narod, bude deo politike aparthejda, a da se nacionalno neopredeljeni silom moraju nekome prikloniti - smatra Ljubica Kiselički, nekadašnji pomoćnik gradonačelnika za kulturu. - Primera radi, u Gimnaziji "Svetozar Marković", koju na srpskom jeziku pohađa 711, na mađarskom 213, a na hrvatskom 93 učenika, svoje predstavnike imaće i hrvatski i mađarski narod, dok je srpski pod znakom pitanja.
U zakonu, takođe, nije precizirano ni šta se dešava ako školski odbor odbije da imenuje predstavnike manjina, ili ako nacionalni savet ne da saglasnost za izbor direktora. Praksa je pokazala da je onda na snazi v. d. stanje, kao što je to već godinu dana u školama u Somboru, Senti...
Povezana vest