Uskršnja jaja i slike zasijali slamarskim sjajem
Nema šta vredne ruke slamarki ne mogu da ukrase. Od kokošijih, pačijih, guščijih i nojevih jaja, napravile su prava remek-dela u tehnici slame, što nije nimalo lako. Kako nam otkriva slamarka Jelena Bedalov, najvažnija je dobra priprema i strpljenje, ali i vreme koje je tokom prošle godine imala na pretek, te je sedenje kod kuće, kako i sama kaže, u doba korone, iskoristila vrlo produktivno.
- Slama je zahtevna, jer jednu staviš, druga pukne, treća je tamnija i prvo sve treba dobro uštimati, tako da sve slamčice budu jednake. Treba precizno raditi, obložiti ljusku jajeta slamom, ukrasiti je i dovesti do savršenstva tako da se ne razbije, jer onda ode ceo trud u propast. To je prilično dugotrajan posao, pa zato i nema mnogo jaja. Nisam brojala koliko sam sati utrošila, ali mi je bilo potrebno godinu dana za sve što sam napravila - objašnjava Bedalov.
Uz jaja i jedne papuče, koje po tradiciji devojke obuvaju na Uskrs, izložbu krase i slike vojvođanskih salaša, ali i najznačajnijih subotičkih zdanja, poput Gradske kuće, Sinagoge i palićkog Vodotornja, takođe izrađenih u tehnici slame.
- Svako je radio kod kuće, tema je bila vojvođanski pejzaži i mislim da su nam slike lepo uspele. Sa slamom uvek treba biti pažljiv, jer jedno vreme samo čistimo slamu, posle je peglamo, pa sortiramo i tek onda pletemo. Na kraju, kad sve delove imate spremne, onda pravite sliku - kaže slamarka Eva Aroksalaš.
Svi izloženi radovi nastali su na 25. sazivu kolonije "Lusa", a kako kaže slamarka Ana Jaramazović, to je mali jubilej koji se odvijao u specifičnim uslovima, ali uvek sa istom željom i porukom.
- Uvek se trudimo da održimo tradiciju slikanja u tehnici slame. To je tipično za Suboticu i ovaj kraj. To je jedinstvena tehnika koju želimo da održimo u životu i dobro bi bilo kada bi se mladi ljudi prihvatili ovog posla zajedno sa nama, da se to prenese mladima i da se nastavi sa radom - poručila je Ana Jaramazović.
