• Pregleda: 3873

U susret "Dužijanci"

Ulicama Subotice sutra će prodefilovati povorka bandaša i bandašica, koji će na centralnom gradskom trgu gradonačelniku predati hleb od novog žita i time će se završiti centralna proslava „Dužijance“.
U susret "Dužijanci"

 Više od jednog veka na ovim prostorima proslavlja se svetkovina u čast žita i hleba.

Zemlja je dar Božji poveren čoveku, on je obrađuje, iz nje klija život od koga i mi živimo. Ako rad nije blagosloven, čovek neće imati šta da ubere, a ako joj se ne zahvali na svakom njenom daru, možda mu ona dogodine neće uzvratiti“.

Vekovima unazad ovim su se vodili svi koji su od obrade zemlje živeli i hranili svoje porodice. Znali su vrlo dobro šta znači kada jedne godine ne rodi, kad glad u dugim zimskim mesecima zakuca na vrata.

Program Centralne proslave "Dužijance" (nedelja, 13.08.2017.)

- 08:45 Blagoslov i ispraćaj bandaša i bandašice, crkva sv. Roka;
- 09:00 Povorka, do katedrale sv. Terezije Avilske;
- 10:00 Svečano euharijsko slavlje, katedrala sv. Terezije Avilske;
- 12:00 Svečana povorka kroz grad, predaja hleba gradonačelniku, Gradski trg;
- 19:00 Poseta grobu Blaška Rajića, Kersko groblje;
- 20:00 Bandašicino kolo, Gradski trg.

Kako se to ne bi desilo, narod je posezao za raznim religijskim i magijskim obredima, za koje je verovao da će zemlju sačuvati od opasnosti koje vrebaju iz prirode i da će pomoći da plod stigne od njive do trpeze.

Tako je pre više od jednog veka na severu Bačke kod Bunjevaca i bunjevačkih Hrvata nastala „Dužijanca“, najpre drevni, porodični običaj zahvalnosti Bogu na rodu pšenice, a danas velika gradska manifestacija.

U običajima „Dužijance“, koju bunjevački Hrvati svake godine slave od 25. aprila do druge nedelje avgusta, etnolozi pronalaze tragove slovenskog nasleđa baštinjenog u srednjem veku, koje tekovine savremenog društva nisu mogle da naruše.

- „Dužijanca“ je nastala u porodici, kao vid zahvalnosti za uspešno završenu žetvu koja je bila najveći i najznačajniji posao na salašima. Umorni risari (kosci) javljali bi domaćinu da je žetva završena i onda bi usledilo veliko slavlje – podseća Andrija Anišić, predsednik UBH „Dužijanca“.

PROMENA U TRASAMA SAOBRAĆANJA GRADSKIH LINIJA - Zbog obeležavanja tradicionalne manifestacije "Dužijanca 2017", ulice Matije Gupca, Matka Vukovića, Trga žrtava fašizma, Petefi Šandora i Sečenji Ištvana sutra će biti privremeno zatvorene, a doći će i do izmena na trasama gradskog i prigradskog saobraćaja. Više detalja u povezanoj vesti.

Stari spisi kazuju da je pri kraju žetve ispleten venac od najlepšeg klasja, ukrašen cvećem, koji se stavio na glavu prvom žeteocu - risaru. On je pevajući odlazio na salaš da gazdi javi vesti o završetku žetve. Gazda ih je dočekivao na vratima, iznenada polivao vodom, a onda je počinjao smeh, veselje, muzika, i mladi i stari hvatali su se ukolo a sve se završavalo bogatom gozbom. Venac od klasja se ostavljao za narednu godinu, da bi se prilikom setve, žito iz njega posejalo u prvu brazdu. Tako se plodna moć starog žita prenosila na novi usev i novo žito, obezbeđivao se kontinuitet u proizvodnom ciklusu i siguravala  egzistencija vlasnika njive, njegove porodice i imanja.

Običaj je živeo na okolnim salašima sve do 1911. godine, kada ga je sveštenik Blaško Rajić uveo kao crkvenu ceremoniju i tada je prvi put proslavljena na ulicama Subotice. Crkvene ceremonije su najpre bile po selima, a od 1919. godine ona se  održava u crkvi Svete Tereze Aviljske u Subotici.

Venac je 1928. godine zamenila kruna od slame, koja se blagosiljala u crkvi a zatim se pokazivala po varoši, vozila se u prvim karucama a držali su je najlepši momak i devojka – bandaš i bandašica. Po dolasku u varoš, oni su prvom čoveku varoši predavali i pogaču od novog žita.

U početku se „Dužijanca“ proslavljala poslednje nedelje jula ili prve nedelje avgusta, a od 1940. godina za datum je uzeta Velika Gospojina (15. avgust po Gregorijanskom kalendaru).

U proteklih 106  godina, ona je bila svedok svih društveno-političkih previranja na etnički trusnom području vojvođanske ravnice. Nije se održavala za vreme Velikog rata od 1914. do 1918. godine, dok je za vreme Drugog svetskog rata od 1941. do 1945. po jednima takođe nije bilo, a po drugima se ipak održavala ali su ulogu bandaša i bandašice imala deca.

Mališani su krune od slame nosili i od 1948. do 1957. godine kada je bila strogo zabranjivana.

- To je možda najteži period od postanka manifestacije, ali na sreću, trajao je samo deceniju – smatraju etnolozi. - Već 1960. grupa učenih ljudi, vraća je na gradsku kulturnu scenu i tada ona počinje da se razvija i prerasta primarne okvire. Od 1968. ona se vodi kao gradska svečanost koja se sastoji od takmičenja risara, velikog kola sa  izborom bandaša i bandašice, svečane povorke, ukrašavanja izloga i konjičkih trka.

Gradska manifestacija održavala se zadnje nedelje jula, a crkvena ceremonija 15. avgusta i tako podeljena slavila se skoro četvrt veka, sve do 1993. kada su hramovna i svetovna proslava spojene u jednu.

U organizaciju se uključuju kulturno-umetnička društva, umetnici, privrednici a ona ulazi u život svih Subotičana, bez obzira na veru i  naciju.

Autentična bunjevačka odeća, mašine stare skoro dva veka kojima se pšenica žanje, vešti kosači – risari, đakonije po receptima predaka, muzika i igra svakog avgusta Subotičane vrate u stara, možda i lepša vremena.

Izvor: Subotica.com

povezane teme

22
Darkone Odgovori
Steta sto pada kisa, to su sigurno ovi sto igraju kolo porucili kako ovi sto kose zito ne bi isto igrali. Neverovatni smo.
Ona
Pitala bih te kako bi se osećao u nošnji na 40+ pa još moraš i da se smeješ i igraš po toj žegi.To je makar lepo i čuva se nacionalna tradicija od zaborava,a ne da pederi paradiraju,a huligani uništavaju državnu svojinu koju posle osete naše plate.
Darkone
Da se razumemo, meni je bilo koji povod za desavanje u centru grada sasvim ok. Ne delim ljude kao vi, a komentarom sam pokusao biti sarkastican, jer mi i to bolje nego kad krenete da pljujete medjusobno pod nadimcima.
Safet
Jaoo vidili bih tebe kad bih ti iso u njosnji da izgledas ko kruska i da moras da se smejes nasilu i da moras da odrzavas tradiciju vekovima...
@ona cemu mrznja u postu? Zar oni koji vole drugacije zasluzujuda ih vredjas i omalovazavas njivovo iskazivanje ljubavi i setnju kroz grad.
@akomentar za dozivanje kise vrhunski :D hahha
Ona
Vi prepametni što me spominjete u komntarima,dobro pročitajte šta sam iskazala u svom kometaru pa onda nešto škrabajte.Jer se vidi da čitate ono što vama odgovara,a ne izvlačite poentu.pozdrav
Alvatna Odgovori
Živila Dužijanca još mnogo lita. Nek se znade da Bunjevac živi.
Milan
Mislis Hrvati zive.
Obavesten Odgovori
Ove manjine svake godine cirkus prave od sebe.
Luka
Nisu to "manjine", to su Rvatine.
lolo
Da ,slažem se,naprimer ono "zavičajni dani "komedija i tuga ! Kad biraš gde ćeš da živiviš ,prihvataš kulturu i običaje zemlje gde si došao.
UmpahPah Odgovori
panem et circenses...
vujke Odgovori
Dosadili su i Bogu i narodu!!!
Pametnjaković Odgovori
Izuzetno ste lepo i detaljno opisali istorijat Dužijance.
Neverovatno je to da se nekome ovo ne sviđa, po minusima na ovaj tekst se i to da primetiti.
Ne razumem minuse, pa tu je utkan bio sav znoj i težak rad seljaka sa ovih naših severnobačkih polja, život i celogodišnji rad za to da bi se čitave naredne godine imalo šta stavljati u usta i da se ne gladuje.
Osnovna životna namirnica ovih krajeva je bio hleb, na to se sve ostalo nadograđivalo, nadovezivalo, ukoliko ga je uopšte bilo.
Jesu se vremena od tada mnogo promenila, ali je Dužijanca lep običaj i tradicija, način kako pokazati sadašnjim i budućim pokolenjima kako se nekada teško radilo na poljima.
Najviše se radilo ručno, a nešto mašinama, koje baš nisu bile delotvorne kao ove sadašnje moderne.
Nekadašnji život i rad na poljima i salašima je bukvalno bio život za goli opstanak, bio je to težak i surov život.
Verovatno mnogi i pored ovako lepog objašnjenja ne shvataju značaj ove lepe manifestacije i događaja.
sljaker
Minuse lupaju potomci onih koje su komunisti tradicionalno naselili po vojvodini posle rata, dali im zemlju, kuce, stoku..... To su ti sto su iz pecine i brvnare useljeni u kuce sa parketom, ukljucivali koze u struju kako bi davale vise mleka, rusili crepane peci misleci da su spomenici Hitleru..... Evo vec 4 kolena gledaju i ne mogu da se nacude da su ovde ljudi navikli da rade da bi nesto imali u zivotu i da im nista niko nece pokloniti.
Daddy
PAMETNJAKOVIC

Jedino sto u opsisu ne kaze da Duzijanca nema veze s Hrvatima. Ovo je cista kradja bunjevackog kulturnog stvaralastva.
rt
@ 229489 . A koja je veza izmedju lepih haljina , izlaska iz crkve i odlaska na trg , odnosno na javni prostor ~ i to bez drzavne zastave na bini ?
Daddy
Ja mislio samo zene nose haljine, da nije to neki drugi religiozno - seksualni pravac ovde u pitanju?

I to onaj kriminalni, di diraju dicu a ne zene?
Mirko Odgovori
Gde su mladi da i oni traze nesto za sebe? A da, pobegli su, uvek zaboravim.
barbara Odgovori
Cirkus, juce bubne opne stradaju od onog vristanja, galame, cirkusa i grozne muzike!!!
Daddy Odgovori
Daddy Odgovori
Srbi ne svojataju nas bunjevacki narod iako bi na to imali vise prava od Rvata jer Rvati su Srbi nekad davno bili dok nisu zene svoje Austrougarima na raspolaganje stavili.
Daddy Odgovori
Neka Je Prokleta

Cija ce dusa oronula
muku da nosi, najblizima
Da nam se bunjevacko ime brise
da se drugacije
i zove, i pise
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.