U Subotici nastali „Nasmejani snovi“ Amaterskog pozorišta iz Gračanice
Tekst, scenario i režiju za komad koji je za decu, ali je uspeo da nasmeje i staro i mlado, potpisuje poznati subotički glumac Boško Boškov. Predstava „Nasmejani snovi“ je drugi projekat koji Dečje pozorište rade sa mladim glumcima iz Gračanice. Pre njega to je bio komad „Budi to što jesi“, takođe u režiji Boška Boškova.
- Saradnja je počela pre četiri godine kada su članovi Amaterskog pozorišta došli u posetu Subotici, a onda smo mi posetu uzvratili i igrali predstave u Gračanici i srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji. Da toga nemam u svom iskustvu, srce bi mi bilo mnogo siromašnije – emotivno će glumac Boško Boškov. - Prošle godine smo u Gračanici radili predstavu „Budi to što jesi“, a sada smo uz pomoć Grada Subotice, ugostili decu u našem gradu i uradili ovu predstavu. Tema komada je odrastanje tinejdžera, sa akcentom na temu zaljubljivanja, prvih ljubavi, srećnih ili nesrećnih...
Po njegovim rečima, deca iz Gračanice kriju u sebi velike talente, koji su ovom prilikom samo otključani i pušteni da se razvijaju.
- “Nasmejani snovi“ su zanimljiva priča o nekim situacijama koje su svi tinejdžeri makar jednom prošli – kaže dvanaestogodišnja Anđela Dimitrijević, učenica sedmog razreda OŠ „Kralj Milutin“. - Glumim Šumigula, jednog od šumskih ljudi koji pomažu spavaču da mu se snovi ostvare.
- Shvatila je moja luda glava da ovo nije moja ljubav prava - kaže veselo Trapko koga tumači Marko Đekić, učenik trećeg razreda Gimnazije u Prištini.
- On se zaljubio u pogrešnu devojku i tokom sna ispravlja svoje greške. Sada znam da prvu, neuspešnu, ljubav leči druga, ona prava ljubav – dodaje talentovani mladić koji je u Amaterskom pozorištu od kada je obnovljeno 2014. godine. - Do sada smo uradili pet predstava. Želeo bih da upišem Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu i ovo će mi biti dragoceno iskustvo.
U Subotici su ih dočekali vrsni profesionalci predvođeni Boškom i Martom Aroksalaši, koji su mladima nesebično preneli svoje bogato umetničko iskustvo.
- Svaki detalj koji nam pokažu izuzetno nam znači, jer oni sa nama rade kao da smo godinama u glumi i kao da imamo veliki broj predstava i filmova iza sebe – dodaje Tamara Ristović, učenica drugog razreda Ekonomsko-trgovinske škole u Prištini. - Ovde imamo mnogo više uslova za rad nego što imamo u Gračanici, i stručnih i tehničkih, ali se ljudi trude i da nam svaki deo dana bude ispunjen.
