U Renou 4 do Afrike
Čaba Šomori (40) i Gabor Čonta (36) vratili su se iz srca Afrike, prestonice države Mali, gde su sa grupom ljudi iz drugih evropskih država nosili pomoć afričkoj deci. Njih dvojica su na put potrošili 6.000 evra.
Pouzdana „krntija“
Šomori i Čonta nabavili su „reno 4″, star dvadesetak godina, i popravljali ga šest meseci da bi izdržao put dug 8.500 kilometara do središta Afrike. Auto su napunili poklonima i ostavili ga afričkim siromasima, a vratili se kući avionom iz države Bisao.
Njih dvojica su se uključili u najveći amaterski reli Budimpešta-Bamako, a prijavili su se pre godinu dana. Pripremali se 10 meseci, a na putu do prestonice Mali vozili i 18 sati dnevno.
- Prošli smo kroz Sloveniju, Italiju, Francusku, Španiju, Maroko, Mauritaniju, Senegal, Gambiju, Gvineju Bisao, Gvineju i Mali… Naš mali „reno“ pun poklona i medicinskih sredstava, školskog pribora, garderobe, nije nas izdao, pa smo ga ostavili toj deci koja nemaju ni osnovne stvari za život. A ove godine dobiće i novac za gradnju škole, od organizatora velikog relija iz Budimpešte, odakle je krenulo 450 učesnika iz 36 zemalja sa 130 automobila – priča Šomori.
Ambasadorski prijem
Dve pune nedelje stanovali su na točkovima i prošli kroz deset evropskih i afričkih država, da bi u Gvineji Bisao mališanima delili poklone.
- Teško je preneti sve utiske i sreću mališana, radost zbog majice ili školskog pribora, cipela… Na darove nisu navikli, deca su nam prilazila i prihvatala bez straha našu ruku – pričaju Gabor i Čaba.
Saznali su mnogo toga, videli kako izgleda život u Africi.
- Ne dolaze im ni turisti, taksiranje je glavni biznis. Čuli smo da tek poslednje tri godine razmišljaju o turizmu, a nas su primili kao da su došli ambasadori. Dočekala nas je i ministarka iz Bisaoa, bili smo na večeri uz muziku – priča Šomori.
On kaže da iako siromašna, ta deca ne izgledaju nesrećno.
- U delu gde smo bili i plaže su močvarne. Oaze su lepe. Nigde nismo videli toliko dece, a odrasli izgledaju slično, kao da svi imaju više od četrdeset. Hleb peku na ulicama, nemaju struju, ali su u prodavnicama agregati. Bosi i polugoli šetaju po putu. Sreli smo i ljude iz humanitarne misije, njima smo predali naš „reno“, odeću, šećer, zavoje, vitamine, kapi za oči i sredstva za dezinfekciju. Drugi su doneli testo, brašno i šećer i druge potrepštine – kaže Čaba.
N. Harminc
