U jedinstvenom salonu rade osobe sa invaliditetom

Osobe sa invaliditetom su, kako kaže, deo njenog života. Njena majka Danijela, vrsni defektolog, posvetila je ceo svoj vek radu sa osobama sa invaliditetom. A svoju posvećenost prenela je i na ćerku Jelenu, koja i sama studira Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu. Dok ne stekne znanje i zvanje da u nekoj od ustanova radi sa osobama sa invaliditetom, Jelena je odlučila da otvori kozmetički salon u kome će ih zaposliti.

- Odrasla sam sa osobama sa invaliditetom, kao mala sam se i bunila što dobijaju toliko pažnje od moje mame, a onda sam vremenom shvatila da je to moj život i krenula istim putem. S obzirom da sam završila srednju školu za fizioterapeutskog tehničara, želela sam da spojim to sa onim što studiram.  Tako se rodila ideja da otvorimo salon u kome ćemo zaposliti slepe i slabovide osobe da masiraju, a osobe sa nekim telesnim invaliditetom da rade manikir – priča nam Jelena.  - Kako je slepim osobama dodir primarno čulo, mamina ideja je da se salon zove „Touch“.  Ustvari, sve ovo je donekle zbog nje. Ona je trebala da vidi ovaj salon, nije ga videla, ali verujem da će opravdati njena očekivanja.

U ovom jedinstvenom salonu, na adresi Matije Gupca 95, sugrađane će masirati slepe i slabovide osobe koje sada prolaze obuku. Jelenina objava da će u njenom salonu da rade osobe sa invaliditetom naišla je na lavinu pozitivnih reakcija.

- To pokazuje koliko smo mi Subotičani zaista saosećajni i koliko možemo da pomognemo. Znam da će svako rado doći i da će nas podržati u tome da ljudima sa invaliditetom damo šansu da pokažu koliko su zaista posebni, vredni – dodaje naša sagovornica.

Uprkos očekivanjima, ispostavilo se da je naći osobu sa invaliditetom koja bi mogla da radi prilično težak posao.

- Želela sam da im dam priliku da rade, zarade i osećaju se korisno. Međutim, nije nimalo lako naći osobu sa invaliditetom koja želi da se zaposli. Nažalost, nekima je mnogo draže da primaju socijalnu pomoć nego da rade. To je surovo, ali tako je – iskreno će Jelena. – Mislim da osobe sa invaliditetom treba da izađu iz svoje zone komfora, ništa u životu nije idealno ni savršeno, ali mogu mnogo toga da nauče, da vide svoje mogućnosti i koliko mogu da urade. A verujte, mogu mnogo toga.