U 93. godini kročila pred novu pozorišnu scenu: učiteljica Zora emotivna na susretu sa bivšim učenicima, ispratlla "Sabirni centar"

U Narodnom pozorištu u Subotici, u novoj sali, 17. marta odigrana je predstava „Sabirni centar“ Drame na srpskom jeziku. Ipak, jedno prisustvo u publici učinilo je to veče posebnim – dolazak učiteljice Zore Tomašev, koja je u 93. godini prvi put kročila u obnovljeni prostor pozorišta koje je nekada redovno posećivala.

Njena poseta nije bila samo odlazak u teatar, već snažna poruka o trajnoj ljubavi prema kulturi i životnoj radoznalosti. Uprkos godinama, Zora nije krila uzbuđenje, niti želju da nastavi da dolazi na predstave dokle god joj zdravlje to bude dozvoljavalo.

- Ljudi su isti i tu i tamo, odmah se prepiru - kroz osmeh je prokomentarisala temu predstave, pokazujući da joj ni savremeni teatar nije stran.

Put do scene bio je spor, ali ispunjen emocijama – u foajeu i hodnicima susretala je svoje nekadašnje đake iz različitih generacija. Ti susreti pretvorili su se u posebnu, neplaniranu predstavu, u kojoj su se preplitale uspomene, zagrljaji i iskrena radost.

U pozorište ju je dovela njena bivša učenica Saška Erdeg, a već je dogovoreno i novo viđenje – sledeći put Zora će gledati predstavu „Kus petlić“.

Učiteljica Zora Tomašev ostavila je dubok trag u obrazovanju Subotice. Veći deo radnog veka provela je u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“ (21g, do penzije), gde je generacije učenika izvela na životni put. Iako je u penziji već gotovo četiri decenije, veze koje je izgradila sa svojim đacima i danas su snažne i žive.

Njena priča počinje još 1952. godine, kada je kao devetnaestogodišnjakinja započela učiteljski poziv u Bačkom Bregu. Nakon rada u Ljutovu, u Suboticu dolazi 1967. godine, gde ostaje sve do penzionisanja. Generacije koje je učila i danas je pamte sa poštovanjem, a mnogi su sa njom ostali u kontaktu i decenijama kasnije.

Koliki je trag ostavila govori i činjenica da su joj bivši učenici (generacija 1982-1986), njih desetak predvođeni Saškom, 2023. godine, za 90. rođendan, posvetili dokumentarni film, kao i emotivno okupljanje u školi iz koje je otišla u penziju.

Zorin povratak u pozorište nije samo lična priča – to je podsećanje koliko kultura, obrazovanje i ljudske veze mogu trajati čitav život.