Preopterećene grupe i manjak kadra: Problemi u „Našoj radosti“

Prema rečima roditelja, u pojedinim grupama boravi i do 41 dete na dva vaspitača, iako normativi predviđaju znatno manji broj. Situacija je dodatno otežana jer su, kako navode, pojedini vaspitači premešteni na druga radna mesta, uključujući i ona za koja nemaju odgovarajuće kvalifikacije.

– Da li su naša deca bezbedna kada ima dva vaspitača na toliki broj dece u dve smene? Nisu. Tako da je bezbednost ozbiljno ugrožena. Ko će odgovarati ukoliko se nešto desi u vrtiću po pitanju bezbednosti? Niko – istakla je Ivana Vukov, jedna od roditelja čije dete pohađa vrtić „Marija Petković – Sunčica“.

Roditelji ističu da su pokušali da stupe u kontakt sa upravom ustanove, prikupivši desetine potpisa za hitan sastanak, ali da odgovor nisu dobili. Takođe tvrde da tokom školske 2025/26. godine nije sazvan Savet roditelja, što smatraju kršenjem zakonskih obaveza.

– Jedno jutro, kada sam odvela dete u vrtić, vaspitačica iz najmlađe grupe bila je na bolovanju, a zamena nije obezbeđena. Naša vaspitačica je primila, prihvatila, sprovela i vodila računa o 51 detetu. Da li su deca koja su bila u ostalim prostorijama bila sigurna? Nisu – tvrdi Vukov.

Dodala je i da je sve navedeno sadržano u dopisu koji je poslat prosvetnoj inspekciji u Subotici, kao i Školskoj upravi u Somboru, ali da odgovor, iako su po zakonu bili dužni da ga dostave, nisu dobili do dana današnjeg.

S druge strane, bivša vaspitačica navodi da joj ugovor nije produžen nakon osam godina rada i da je tome prethodila njena javna pobuna zbog zapošljavanja, ukazujući na moguće nepravilnosti u konkursnim procedurama.

– Bila sam na porodiljskom odsustvu do 15. novembra. Dana 17. novembra pozvali su me iz kadrovske službe i rekli da potpišem rešenje o neprodužavanju ugovora. Na tom dokumentu stajao je datum 14. novembar, što je dan pre isteka mog porodiljskog odsustva. Konsultovala sam advokata, ali nisam dobila pozitivan odgovor – rekla je Slađana Husar, vaspitačica.

Ona je navela da je osam godina radila na ugovorima koji su se produžavali na dva meseca i da je prošle godine u januaru, nakon rada u više od dvadeset objekata, očekivala da bude primljena za stalno.

– Ono što je još važno jeste da šef tehničke službe Veljko Vojnić stalno ističe da vaspitači kojima nije produžen ugovor nemaju državni ispit, što nije tačno. Ja ga imam od januara 2018. godine, a lektorat od juna 2021. godine. Smatram da moje neprodužavanje ugovora ima i političku pozadinu, ali verujem da sam imala razlog da se pobunim nakon osam godina rada bez stalnog zaposlenja – dodala je Husar.

Predstavnici hrvatske zajednice iznose dodatne tvrdnje da u ustanovi postoji dovoljno stručnog kadra za rad na hrvatskom jeziku, ali da se on premešta ili ostaje bez angažmana. Upozoravaju i na moguće političke pritiske, kao i na to da se time ograničava pravo na obrazovanje na maternjem jeziku.

KOMENTAR SLEDI - Za pojašnjenje iznesenih navoda kontaktirali smo upravu "Naše radosti" gde nam je  poručeno da će tokom dana sagledati sve poruke i optužbe a da će se nakon toga izjasniti o svakoj pojedinačno. O ovome ćemo izvestiti u zasebnoj vesti.

– Trenutno ima 34 vaspitača koji imaju licencu za rad na hrvatskom jeziku, dok je za sve grupe potrebno 15. Međutim, kada je počela da se stvara priča o navodnom nedostatku kadra, petorici vaspitača nisu produženi ugovori ili su premešteni u grupe na srpskom jeziku. Dve osobe koje su bile na razgovoru nisu zaposlene, dok šest vaspitača koji su stručni za rad na hrvatskom jeziku rade u srpskim grupama – navodi Jasna Vojnić, predsednica Hrvatskog nacionalnog veća.

Ona je naglasila da su ranije imali korektnu saradnju i komunikaciju sa direktorom i tehničkim direktorom predškolske ustanove, ali da se situacija u poslednjih godinu dana promenila, kao i da su uslovi za rad u vrtićima sve lošiji.

– Osim kadrovskih uslova, objekti, nažalost, često nisu adekvatni za boravak dece, odnosno ni tehnički uslovi ne ispunjavaju propisane standarde. Nasuprot tome, novi vrtić u Tavankutu, izgrađen u skladu sa svim pravilnicima, i dalje stoji prazan. To je nešto na šta ćemo nastaviti da ukazujemo. Kada se za jedan jezik tvrdi da nema dovoljno kadra, a za drugi se isti problem rešava bez poteškoća, tada više ne možemo govoriti o formalnim razlozima, već nesumnjivo o političkoj volji – zaključili su iz Hrvatskog nacionalnog veća.