Komentara: 23
Pregleda: 6264

Tržište rada u vreme pandemije - ko je najviše pogođen, ko "pliva", a ko je profitirao?

23.07.2020. u 11:33h
Izvor: Subotica.com
Iako je primetan blagi porast broja nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, iz Saveza samostalnih sindikata kažu da je broj radnika koji je usled krize izazvane korona virusom ostao bez posla daleko veći, dok iz sajta Poslovi Infostud objašnjavaju da je najteže pogođen sektor ugostiteljstva i turizma, kao i deo trgovine i transporta, ali da ima i onih privrednih grana koje su doživele ekspanziju.
Tržište rada u vreme pandemije - ko je najviše pogođen, ko "pliva", a ko je profitirao?

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje Filijale Subotica, krajem marta se na evidenciji nezaposlenih nalazilo 4.385 sugrađana, u aprilu je taj porastao na 4.440, u maju na 4.499, da bi na kraju juna dostigao 4.541. Iz subotičke Filijale objašnjavaju da je se situacija na tržištu rada ne razlikuje mnogo u odnosu na isti period prošle godine, budući da je u junu 2019. godine na evidenciji bilo 4.622 nezaposlenih.

- U pitanju je blagi porast, na šta jednim delom utiče i to što se veći broj mladih koji su u ovom periodu završili srednju školu prijavljuje na evidenciju i jun nam je gotovo svake godine takav. Tako da možemo reći da nije bilo većih odstupanja, već da je broj nezaposlenih lica otprilike isti kao i prošle godine. Međutim, sada taj broj već ne važi, jer je u pitanju živ sistem i svakog dana nam se na evidenciju jave nova lica, druga se zapošljavaju, a neka se odjavljuju sa evidencije - kažu iz Filijale Subotica.

Iz Saveza samostalnih sindikata Subotice kažu da je broj radnika koji je usled vanrednog stanja i krize izazvane korona virusom ostalo bez posla daleko veći, jer osim krupnih i nezakonitih otkaza, kao što je slučaj sa kompanijom "Leonardno" koja je otpusila sve radnike kao tehnološki višak zbog nedostatka posla, najveći broj ljudi je ostao bez posla tako što im ugovori o radu nisu produženi.

- Dobar deo radnika je radio pod ugovorom na određeno vreme koji, nakon što je istekao rok na koji je bio zaključen, nije produžen i jeste da oni nisu dobili otkaz, ali su ostali bez posla. Takvih radnika ima dosta, pogotovo u Slobodnoj zoni, a pitanje je da li ovi radnici, nakon što ostanu bez posla, idu na tržište rada i prijavljuju se za naknadu, jer smo imali informaciju da su im firme savetovale da sačekaju malo da kriza prođe i da će ih vratiti na posao. Oni koji su to prihvatili, naravno da ne postoje na evidenciji, a u međuvremenu imaju pravo na besplatno zdravstveno osiguranje, bez uslova da moraju biti prijavljeni na tržištu rada - objašnjava Ištvan Huđi, predsednik Saveza samostalnih sindikata Subotice. - Ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo o koliko radnika je reč, zbog neprestane fluktuacije radne snage. Takav je slučaj sa Norma grupom, gde je na početku većem broju radnika prestao radni odnos, zatim je bilo slučajeva vraćanja određenog broja radnika na mesec-dva da završe neki kontigent poslova, a bilo je i sporazuma o prestanku radnog odnosa koji je potpisalo oko 60 radnika, a to znači da oni nemaju pravo na tržište rada i naknadnu, jer su dogovorili sve uslove u sporazumu koji su potpisali sa poslodavcem.

Što je kompanija manja, to je teže prošla, pokazalo je istraživanje sajta Poslovi Infostud iz aprila ove godine o uticaju pandemije korona virusa na tržište rada. Naime, kompanije koje imaju do 10 zaposlenih najteže je pogodilo vanredno stanje i sve što je pandemija donela sa sobom, dok su mnogo bolje prošle kompanije koje imaju preko 500 zaposlenih, jer su imale finansijsku poleđinu koja im je omogućila da preguraju ovaj period, objašnjava Miloš Turinski, PR menadžer vođećeg sajta za zapošljavanje u Srbiji.

MERE POMOĆI PRIVREDI - Iako je Vlada Srbije krajem marta donela program ekonomskih mera za pomoć privredi koji se, između ostalog, odnosio na odlaganje plaćanja poreza i doprinosa, isplatu tri puna minimalca u trajanju od tri meseca preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima, odnosno subvencije 50 odsto minimalne zarade velikim preduzećima, te mehanizme za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava, za mnoge privredne subjekte ova pomoć je značila samo održavanje posla u "životu", ali ne i stabilno poslovanje i razvoj. Kako je najavio predsednik Aleksandar Vučić, novi set mera privrednike očekuje već u julu i avgustu, kada će država preduzetnicima mikro, malih i srednjih preduzeća isplatiti 60 odsto od minimalca i odložiti za još mesec dana plaćanje poreza i doprinosa, a takođe će pokrenuti i projekat "Moja prva plata", u kojem će devet meseci plaćati preduzetniku 20.000 dinara za zapošljavanje jednog srednjoškolca, a fakultetski obrazovanog 24.000 dinara.

- Privredne grane koje su najteže pogođene i koje će se duže oporavljati su turizam i ugostiteljstvo, pogotovo turizam, jer je ugostiteljstvo po izlasku iz vanrednog stanja uspelo donekle da se povrati, a kada je reč o turizmu, svima nam je jasno da je ova godina izgubljena. Na drugom mestu je trgovina, ali ona koja se ne bavi prodajom životnih namirnica, jer je upravo trgovina robe široke potrošnje najviše profitirala. Treća oblast koja je dosta pogođena je sektor transporta ljudi, dok su kuriri i dostavljači bili vrlo traženi tokom vanrednog stanja. Oni koji su dobro prošli su farmaceutska industrija, telekomunikacije i sektor proizvodnje koji snabdeva trgovinske lance, koji su imali povećan obim posla, pa su u jednom trenutku čak i zapošljavali dodatne radnike. Imali smo situaciju da su i benzinske pumpe tražile radnika više, kada je puštena informacija, za koju se ispostavilo da je lažna, da će nestati goriva, pa je bila povećana potražnja i benzinske pumpe su zapošljavale točioce i kasire - kaže Turinski.

Još jedan deo radnika, koji su potpuno nevidljivi na tržištu rada, jesu sugrađani angažovani na privremeno povremenim poslovima, koje pretežno čine mladi ljudi, ističe predsednik Saveza samostalnih sindikata Subotice. Oni su takođe pogođeni ovom krizom, ali se i van nje nalaze u veoma teškom položaju, budući da sa minimalnom zaradom ne mogu da se osamostale.

- Oni moraju tako nešto da rade, jer su prinuđeni i trenutno nema drugih poslova, a osim što rade za minimalac, nemaju ista prava kao drugi radnici koji rade na određeno ili neodređeno vreme, nemaju putni trošak, topli obrok, godišnji odmor, ni bolovanje. Po pravilu su angažovani 120 dana godišnje, a u praksi se pokazalo da imamo radnike koji na tim poslovima rade i duže od 120 dana i onda im se samo menjaju ugovori, a sve su to mladi ljudi kojima je neophodan posao. To je ozbiljna situacija kada vi godinu, dve ili tri tako radite i onda počnete da gubite optimizam, ako ste ga uopšte imali, da će ovde nešto da se promeni. Ako hoćemo da zadržimo te mlade ljude, država mora da preduzme neke korake i napravi posebnu strategiju za njih kako bi im se obezbedio stalan posao koji će im omogućiti da napreduju i formiraju porodicu - ističe Huđi.

USPEŠNA PRIVATIZACIJA "BRATSTVA" - Nakon izuzetno teške situacije i šestomesečnog štrajka u fabrici "Bratstvo", napravljen je potpuni zaokret u poslovanju uspešnom privatizacijom.
- Prošle nedelje sam bio u poseti "Bratstvu" koje je kupila "Tatravagonka" i bilo mi je drago da čujem da je situacija stabilna, da zapošljavaju sve veći broj radnika i da prave novu halu u kojoj će se proizvoditi nove cisterne i vagoni, što je "Bratsvo" nekada davno radilo i sada se priprema da primi novih 80 radnika u metalskoj branši. To je nešto što je dalo nadu, da vidimo da postoje poslodavci koji ulažu, jer je "Bratstvo" stara firma u koju se gotovo ništa nije ulagalo - dodaje Huđi.

Prema proceni Saveza samostalnih sindikata Srbije, zbog posledica koje je pandemija korona virusa ostavila na privredu, na jesen bi bez posla moglo da ostane od 250.000 do 300.000 radnika u našoj zemlji, a kolege iz Subotice smatraju da će se to odraziti na naše tržiše u zavisnosti od toga kako budu poslovale velike kompanije koje su prisutne u našem gradu.

- Subotica u velikoj meri zavisi od Italije i Nemačke i kako posluju njihove kompanije, a nadamo se da to toga neće doći i očekujemo da se ova situacija smiri i da se ljudi vrate na posao. Sindikati najavljuju da nas očekuje vruća jesen, a ja kažem da će to biti teška jesen i da ćemo morati mnogo da razgovaramo sa ljudima i pokušamo da idemo ka tome da se sačuva zdravlje radnika i da ono bude prioritet. Nijedna proizvodnja ne sme da bude važnija od zdravlja radnika, jer je zdrav i bezbedan radnik jednako zdrava i bezbedna proizvodnja  - poručuje Huđi.

Da nas očekuje teška jesen, potvrđuje i Turinski, a u prilog tome navodi i podatak da se tokom vanrednog stanja u Srbiju vratilo oko 300.000 naših državljana sa rada iz inostranstva, te da su i njima neophodni poslovi kako bi mogli da žive.

- Do marta mogu slobodno da kažem da smo bili deficitarno tržište rada po pitanju određenih zanimanja, pre svega zanatskih, a da li ćemo biti deficitarno sada, ostaje da se vidi u narednom periodu. Jako je veliki broj ljudi koji su se vratili u zemlju, a koji su u tom trenutku bez posla i koji će uzeti da traže bilo koje radno mesto da bi mogli ovde da žive, jer nemaju mogućnosti da se vrate. Pandemija nije zahvatila samo Srbiju, već ceo svet i odakle god da su došli, ni tamo situacija nije sjajna, i tamo se dešavaju otkazi i veoma je moguće da ti ljudi nemaju radno mesto na koje mogu da se vrate - zaključuje Turinski.

Izvor: Subotica.com
Postavljeno pre 3 meseca i 1 nedelju
Komentara: 23
Pregleda: 6264
Povezane vesti
Povezane teme
Nacionalna služba za zapošljavanje nezaposlenost ištvan huđi tržište rada korona virus epidemija korona virusa poslovi infostud
Komentara
0
Napiši komentar
Pošalji komentar
Dodaj grafički fajl
(do 2 MB)
    Imaš na raspolaganju 1000 karaktera
    Pravila komentarisanja
    Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.