Tri finala - uživo na subotica.com!

Danas je veliki dan za srpski sport, i odlučili smo da omogućimo našim postiocima da prate prenose sva 3 velika finala naših sportista.

Prvi na teren izlazi "El Grande Nole" - njegov meč počinje u 9 časova i 30 minuta po srednjeevropskom (CET) vremenu... teniski meč takvih rivala i takve važnosti obično ne traje kraće od 3 sata, a nije nimalno nerealno da se uđe i u četvrti ili peti sat ali nema nikakvih problema jer nam se sve poklopilo lepo tako da je sledeće polufinale naših sjajnih vaterpolista od 15:30h (CET).

Kao poslednji, još jedno veeeliiiko finale - rukomet u beogradskoj areni, za titulu evropskog šampiona, a kao da smo rekli svetskog, za titulu u muškom rukometu između Srbije i Danske koja počinje u 17 časova, takođe po srednjeevropskom vremenu.

Pored video prenosa omogućili smo i tekstualni chat u kojem ćete moći da podelite svoje utiske sa drugim posetiocima. Prvi prenos počinje kao što je najavljeno u 9:30h a adresu za gledanje ćete moći naći na ovoj stranici.

Tri finala za malu zemlju velikog srca

Kakav dan! Kakav praznik! Na Svetog Savu nije ni moglo drugačije. Tri finala za malu zemlju velikog srca. Novak Đoković je započeo, vaterpolisti nastavili, a rukometaši završili. Verovatno najuspešniji dan srpskog sporta ikada. Zemlja u kojoj ima više problema nego lepih stvari, rađa takve šampione. Kako? Lako, ovaj narod sa ovih prostora voli da se igra i vrlo je borben (nekad i previše), a pritom i fizičke predispozicije su jako dobre. Na to bi trebalo dodati sistem u sportu i to je ta dobitna kombinacija. Sistem bi bio moja tema danas.

Njega u pravom smislu te reči u našem sportu nema, izuzeci potvrđuju pravilo. Pojavljuju se ideje, stiže pomoć i sve to kada je postignut uspeh. Potpuno razumem teško stanje i krizu, ali pogledajte koliko se ulaže u naš domaći sport. Nemamo klub ni u jednom sportu koji je konkurentan u finansijama čak i Evro B ligašima. Naš fudbal, gde i dalje ima najviše sredstava u domaćem sportu, nam to i dokazuje iz godine u godinu. Uspesi u evropskim takmičenjima su uglavnom vezani za naše “male” sportove. I oni su slučajni. Ne želim da umanjim uspehe Partizanovih sekcija u košarci, rvanju i vaterpolu, ali i oni najbolje znaju kako se dovijaju da bi bili tu gde su.

Moram podvući da država i ne treba da finansira klubove već samo nacionalne selekcije i saveze. Ali, smatram da država na razne načine i pomoću nekih olakšica, može da stvori atmosferu gde bi privreda imala interes ulaganja u bazu sporta. Da bi imali nove Vujine,Staniće,Udovičiće i ostale, moramo imati jaku bazu. Baza je u domaćim ligama, tu se stvaraju novi šampioni, a ne u stranim takmičenjima. Tamo odlaze formirani igrači, ko zna koliki je tačan broj naših talenata koji su otišli nezreli i nikad nisu postigli ono za šta su bili predodređeni.

Deca najbolje uče dok gledaju i nije slučajan sportski bum Španije i Francuske poslednjih godina. Dovodili su najbolje svetske igrače i trenere u klubove i pored njih su rasli njihovi šampioni. Sve naše lige su, nažalost, po kvalitetu daleko ispod onoga što naše reprezentacije u tim sportovima postižu. I to je pravi fenomen i uspeh koji su postigli naši momci na Svetog Savu čini još većim.

Ne mogu da ne pomenem rivale naših junaka. Sjajan tim Hrvatske, “kauboji” su pokazali svoju veličinu i u porazu. Endi Mari nas je mučio dobrih pet sati i hvala mu, ovako je slađe. Italijani su zapretili na početku, ali smo jednostavno prejaki za njih u ovom trenutku. Hvala vam srpski heroji bez obzira na to šta uradite u finalu, znam da ćete svi dati i poslednju kap krvi.

Napred Srbija!