Tavankut iz dana u dan sve mlađi
Tavankut, dvadesetak kilometara udaljen od Subotice, ušoren i okružen plodnom žitnicom, na prvi pogled izgleda kao i sva ostala vojvođanska sela. Ali, samo naizgled. Za razliku od ostalih koja stare i nestaju, u Tavankut se vraća sve više mladih. Posle studija u Novom Sadu i Zagrebu, stečenim znanjem žele da pomognu svom selu.
Pored predivnih suvenira i slika od slame, dela veštih ruku slamarki i više od 20.000 tona proizvedenih jabuka godišnje, Tavankućani se ponose i činjenicom da se u selo od oko 4.000 duša, vraća veliki broj mladih, od čega čak 15 inženjera voćarstva, zaštite bilja, agronomije...
- To su mladi stručnjaci, intelektualci, koji se vraćaju i koji svojim znanjem doprinose razvoju sela. Kako već godinama radimo na razvoju turizma, posebno nas raduje što nekoliko devojaka studira agroturizam i ruralni turizam - kaže Ladislav Suknović, predsednik HKPD "Matija Gubec".
Tavankut je proglašen za najturističkije selo i uvršten na listu portala "Selo uspelo".
- Spojili smo dva najveća brenda, slamarke i jabuke u jedinstveni festival voća, koji je veoma posećen i u kom učestvuju mnoga udruženja iz sela, a turistima predstavljamo i našu bogatu tradiciju, galeriju slika od slame, Etno-salaš "Balažević", crkvu... Godišnje nas poseti više od hiljadu turista, a samo od prodaje suvenira od slame naše slamarke prošle godine su zaradile oko milion dinara.
VELIKI PLANOVI - Mladi inženjeri i turizmolozi planiraju da za turističke potrebe osposobe i šumu na Čikeriji, gde se nalazi ogromno zvono kojim su se nekada terali i razbijali gradonosni oblaci. Takođe, do leta zajedničkim snagama planiraju da završe Etno salaš "Balažević", izgrađen 1909. godine, za čiju je adaptaciju Grad Zagreb izdvojio 25.000 evra, a pripremaju se i za Svetski kongres slamarki, takmičenje risara...
Povratak mladih u selo i uspeh u turizmu još više su za pohvalu ako se uzme u obzir da u Tavankutu još nema vodovoda, domaćinstva se vodom snabdevaju iz sopstvenih bunara, nema ni kanalizacije, do pre pola godine ni fiksne telefonije, a signal za mobilni telefon i internet i dalje se "juri po avliji".
Privreda se uglavnom bazira na individualnoj poljoprivrednoj proizvodnji, ponajviše voćarstvu, čiji se veliki deo proizvoda izvozi, a otkako su "Jukom" i "Medoprodukt" prestali da rade, industrije nema. Decenijama se u selo nije ulagalo, o čemu najbolje svedoče loša putna infrastruktura i oronula zgrada doma kulture, koju je građevinska inspekcija zatvorila zbog bezbednosti.
Uslovi za život mladih nisu laki, ali to nije obeshrabrilo više desetina Tavankućana koji imaju snage i volje da obogate svoje mesto.
- Trend osipanja mladih doskoro smo pratili i mi u Tavankutu - priča Dubravko Bilinović, 28-godišnji student sociologije. - Kada sam polazio na fakultet u Novi Sad, želeo sam tamo da ostanem, međutim, sada vidim da pored privrednog ima i društveni potencijal. Dosta se mladih vratilo, a i vraćaće se i ubuduće, da zajedno uradimo što više. Pišemo projekte i konkurišemo za sredstva, jer smo videli da ako se sami ne pokrenemo i ne organizujemo, niko drugi nam neće pomoći.
BUNARSKA I ZA PREDSEDNIKE
Nedavno su Tavankut posetili Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, i Ivo Josipović, predsednik Hrvatske, koji su sastanak sa predstavnicima hrvatske manjine održali u prostorijama udruženja "Matija Gubec".
- Pričali smo o problemima, i ja sam morao da se izvinim što im služim bakterijski neispravnu vodu iz naših bunara, jer vodovod nemamo, na šta su se predsednici samo pogledali - kaže Suknović.
BUNJEVCI I HRVATI
U Tavankutu živi najviše Hrvata, oko 60 odsto, a ostalo su Bunjevci. Organizovani su u svojim kulturno-umetničkim udruženjima, a uobičajenih razmirica ova dva naroda ovde gotovo da nema, te zajedno učestvuju na manifestacijama.
