Svakodnevna borba bubrežnih bolesnika za kvalitetan život

Udruženje bubrežnih invalida Subotice trenutno broji 65 članova, a kako objašnjava potpredsednica Milica Pejčić, brojnost se konstantno menja, jer je smrtnost veoma prisutna. U godini koju je obeležila epidemija virusa kovid-19, kaže da je od ove zarazne bolesti obolelo pet članova, a da su se svi uspešno oporavili i da se dijaliza nije prekidala ni tokom ni posle lečenja. Ipak, kako ističe, za sve njih je najvažnija druga borba, a to je borba za kvalitetan život.

- Naš cilj je da živimo dobro sa bubrežnom bolešću, samo je to jako teško postići, jer su uz život na dijalizi prisutna mnoga ograničenja, počev od kretanja, svaki drugi dan, pa da svaka dijaliza prođe u redu. Problem je i pritisak koji pada ili ide gore, lekova je mnogo, a tu je i transplantacija - priča Pejčić, koja je i sama bubrežni bolesnik. - Pre 25 godina mi je urađena transplantacija, dijaliza pre toga i sad sam započela sa 57 godina drugi put program dijalize. Moram reći da nije isto kao kad sam imala 32 godine, tada sam to mnogo lakše podnosila nego danas, ali borimo se. Svaki dan je borba za život, kako ćemo izaći sa dijalize, kako preživeti sledeći dan i to što kvalitetnije tako da budemo od koristi, a ne na teretu svojoj porodici.

A kvalitet života, zavisi i od kvaliteta terapije, koja je vrlo često složena i zahteva promene u doziranju lekova. Kako sebi ne bi naneli više štete nego koristi, mr Jelena Pavlović, farmaceut Apoteke Subotica, savetuje pacijentima da sve izmene u lekovima obavezno rade u konsultaciji sa lekarom.

- Ukoliko patite od hroničnog oboljenja bubrega, dodatni lekovi mogu da stvore određeno opterećenje za vaš organizam i da dovedu do različitih neželjenih efekata koji mogu da pogoršaju vaše stanje. To mogu biti lekovi koji se koriste na recept, ali i lekovi koje sami kupujete bez recepta. Svi oni se metabolišu, odnosno filtriraju preko bubrega, tako da mogu da imaju uticaj na njegovu funkciju - objašnjava Pavlović, navodeći da su to, pre svega, lekovi za bolove, holesterol, želudac, za lečenje dijabetesa, kao i antimikrobni lekovi. - Najvažnije su redovne lekarske i laboratorijske kontrole i analize, zbog toga što se kod ovih pacijenata često zahteva promena režima terapije, promena doziranja ili zamena jednog leka drugim, kako bi se upravo izbegli ovi neželjeni efekti i kako bi došlo do prevencije daljeg oštećenja bubrega. Dakle, lekovi koje koristite moraju da budu pod kontrolom lekara i ništa ne treba da menjate na svoju ruku. Ako ne možete da stignete kod lekara, posavetujte se sa farmaceutom, neka vam iščita šta piše u nuspojavama ili kontaindikacijama za određeni lek, kako biste bili bezbedni i sačuvali svoje zdravlje.

Hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje koje zbog značajnih troškova lečenja, lošijeg kvaliteta života, skraćenog radnog i životnog veka obolelih predstavlja značajan javnozdravstveni problem, ističe dr Zorica Dragaš, specijalista socijalne medicine u Zavodu za javno zdravlje Subotica, dodajući da hronične bolesti bubrega čine skoro trećinu bolnički lečenih osoba i čak 84 odsto smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega. Uz to, savremeni pristup u lečenju pacijenata sa bubrežnim bolestima je uglavnom usmeren na produženje njihovog života, pri čemu se u centar stavlja bolest, ali nedovoljno uvažavaju prava i potrebe pacijenta.

- Ljudi koji žive sa bolestima bubrega žele, pre svega, da održe najviše što mogu i najduže što mogu normalnost u svakodnevnom funkcionisanju, kao i osećaj kontrole nad svojim zdravljem i životom. Međutim, pokazalo se da je potrebno značajnije uključivanje pacijenta u lečenje njihove bolesti, da ne bi došlo do toga da lečenje doživljavaju kao nešto što im je nametnuto i što je van njihove kontrole - objašnjava dr Dragaš, dodajući da prevencija bolesti bubrega postoji i da je uklanjanjem najznačajnijih faktora rizika moguće značajno smanjiti verovatnoću za nastanak i razvoj ovih bolesti. - Budite fizički aktivni, redovno kontrolišite nivo šećera u krvi i krvni pritisak, hranite se pravilno i održavajte normalnu telesnu težinu, uzimajte dovoljne količine tečnosti, živite bez duvana i ne uzimajte lekove koje vam lekar nije propisao. Uz to, preventivni pregledi i redovna kontrola zdravlja kod svog lekara, i to jedanput u godini dana, za zdrave ljude treba da predstavlja obavezu. Samoposmatranje, samokontrola i preventivni pregled najčešće omoguće rano otkrivanje svake, pa i bubrežne bolesti, što je jedan od najvažnijih preduslova za uspešno lečenje i sprečavanje razvoja hroničnog toka koji može da dovede do trajnog gubitka bubrežne funkcije.

Svetski dan bubrega obeležava se od 2006. godine svakog drugog četvrtka u martu na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja Fondacije za bubreg. Slogan ovogodišnje kampanje glasi "Zdravlje bubrega svima i svuda – kvalitetan život je moguć", koji ima za cilj da poveća svest o značaju osnaživanja pacijenata radi aktivnijeg uključivanja u proces lečenja, s krajnjim ciljem poboljšanja kvaliteta života.