• Pregleda: 1969

Svaka druga sugrađanka iskoristila mogućnost besplatne kontrole na rak dojke

Od januara do oktobra ove godine, pozivu na skrining mamografiju raka dojke odazvalo se 1833 sugrađanki, starosne dobi od 50 do 69 godina. Rezultati su pokazali da su kod većine žena nalazi bili uredni, ali da još uvek ne postoji dovoljno razvijena svest o merama prevencije i redovnom kontrolisanju, kada je ovo oboljenje u pitanju.
Svaka druga sugrađanka iskoristila mogućnost besplatne kontrole na rak dojke

Kako je rak dojke jedna od najučestalijih malignih bolesti kod žena, kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju, u Srbiji se od 2012. godine sprovodi organizovani skrining raka dojke, a u našem gradu od 2013. godine. Trenutno je u toku realizacija trećeg ciklusa organizovanog skrininga, a za deset meseci ove godine subotički Dom zdravlja je pozvao 4.804 žena, od čega je urađeno ukupno 1833 mamografija.

- Važno je naglasiti da je određeni broj žena bio isključen prema kriterijumima protokola za skrining. U pitanju je 398 žena koje su već uradile mamografiju, kao i 615 žene koje su promenile adresu ili su se odselile u inostranstvo, te nije bilo realno da se odazovu pozivu. Bez ove dve kategorije, procenat odziva žena u Subotici na mamografiju je 50,1 odsto, što je dobro, jer pokazuje da se praktično svaka druga žena odazvala i uradila mamografiju - kaže dr Nada Kosić Bibić, načelnica Centra za promociju zdravlja ZZJZ i koordinatorka za skrininge.

Rezultati su pokazali da su nalazi kod većine žena bili uredni, te da nisu otkrivene sumnjive promene na dojkama, a da je svega 1,7 odsto njih upućeno na dalju dijagnostiku.

- Kod ukupno 28 žena otkrivene su promene za koje postoji sumnja da je u pitanju patološki proces. One su upućene na dalju dijagnostiku, neke od njih su operisane i nastavile lečenje u Opštoj bolnici Subotica, dok je dobar deo žena upućen u Sremsku Kamenicu - istakla je koordinatorka skrinigra u Subotici.

RIZIK DA OBOLI OD KARCINOMA DOJKKE IMA SVAKA 8 OD 12 ŽENA -  Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" u našoj zemlji godišnje oboli oko 4.400 žena i 75 muškaraca, dok više od 1.600 obolelih izgubi bitku sa ovom bolešću. Prema broju umrlih žena, naša zemlja zauzima neslavno drugo mesto u Evropi, zbog dijagnostikovanja karcinoma dojke u kasnoj fazi.
Prema podacima Registra za rak subotičkog Zavoda za javno zdravlje, u 2015. godini je od karcinoma dojke ukupno obolelo 115 žena. Iste godine je 45 žena umrlo zbog ove bolesti.

Prema njenim rečima, kada se karcinom dojke otkrije u ranoj fazi bolesti, primenom adekvatne terapije i kontinuiranim lečenjem, može se spasiti i unaprediti kvalitet života obolelih žena. Međutim, problem je što se u trenutku postavljanja dijagnoze, kod dve trećine žena bolest nalazi u odmaklom stadijumu, a uspešnost lečenja zavisi od proširenosti bolesti u trenutku postavljanja dijagnoze.

- Žene još uvek nemaju dovoljno razvijenu svest o značaju redovnih kontrola, kao ni odazivanja na skrining. Važno je naglasiti da ukoliko se promena uoči u ranoj fazi, kada je ona tek milimetarska ili ispod 2 centimetara, tada 90 odsto žena ima šansu za dobar kvalitet života i očuvanje reproduktivnog zdravlja. Ukoliko se radi o promenama koje su već uznapredovale i proširile se ne samo na tkivo dojke, nego i u predelu pazuha, tada su šanse za petogodišnje preživljavanje značajno manje, od sedam žena tek jedna će uspeti da preživi pet godina, dok će u ranom stadijumu od sedam žena njih šest sigurno preživeti, imaće dobar kvalitet života i šansu za potpuno izlečenje - objasnila je Kosić Bibić.

Iz ovog razloga, mere prevencije su od izuzetnog značaja, te se ženama savetuje da jednom mesečno pregledaju grudi, redovno posećuju odabranog lekara, kao i da se odazovu pozivu na skrining.

- Devojke bi već posle dvadesete godine trebalo da budu edukovane i da jednom mesečno same pregledaju dojke. Posle tridesete godine, bilo bi dobro da žene imaju izabranog lekara opšte medicine ili ginekologa koji bi bar jednom u tri godine pregledao grudi. Sve žene koje u porodici imaju istoriju ove maligne promene, one ne bi trebalo da čekaju pedesetu godinu, jer svaka od njih ima povećan rizik i do tridesete godine bi bilo poželjno da urade individualnu procenu rizika, na osnovu koje bi izabrani lekar mogao da preporuči preventivne mere - zaključila je dr Nada Kosić Bibić.

Izvor: Subotica.com

povezane teme

0

Ova vest još uvek nije komentarisana.