Subotičko komunalno leto

Da li je kanikula prošla ili će je još biti, ostaje da se vidi, ali pre nekoliko dana razgovarali smo sa Vesnom Hajnal, šeficom Službe za inspekcijsko-nadzorne poslove, svojski je pržilo, pa čak ni na trećem spratu Gradske kuće, među debelim zidovima, nije bilo baš neke svežine.  Interesovalo me je šta u ovo (ne)doba godine, dok se fatamorgana viđa na svakom ćošku, a na putevima „baba tera kozliće“, čine naši komunalni inspektori – da li se negde rashlađuju i čekaju, kao i većina nas, da neko isključi nebesko grejanje, ili ispunjavaju i koje zadatke bez obzira što se asfalt topi pod nogama.

Da ne bi čitaoca zamarali podacima o tome koliko je inspekcija imala prijava građana za sedam meseci, a koliko puta osim po službenoj dužnosti intervenisala po sopstvenom nahođenju ili na osnovu zabeleški Komunalne policije, samo toliko da je to deset odsto više nego za isti period prethodne godine. Ono što čini život leti u gradu takvim kakav jeste i pruža građanima hladovinu i osveženje, svakako su letnje bašte koje ugostitelji postave ispred svojih lokala, a inspektori onda proveravaju da li su zauzeli onoliko prostora za koliko su platili gradu, ili su izneli neki sto ili stolicu više.

„Do sada smo imali dve akcije kontrole letnjih bašti i podneli smo četiri prijave jer se vlasnici lokala nisu pridržavali izdatog odobrenja, odnosno značajno su odstupili od broja kvadrata na koliko su imali pravo. Da im se isplati da plate kaznu da bi zauzeli više prostora, ne bih baš rekla, jer preduzetnici plaćaju od 10 do 25 hiljada dinara, pravna lica od 50 hiljada dinara, i da ne ređam, kazne su baš poprilične“, kaže Vesna Hajnal.

Kada se pomenu ugostiteljstvo i leto, jedna od prvih pomisli odnosi se na muziku iz lokala, koja naročito u noćnim satima ide na živce onima koji imaju (ne)sreću da stanuju u blizini izvora buke. Ako ne naguraju vatu u uši ili ne zapevaju neki turbo-folk hit zajedno sa veselim gostima, tek da im brže prođu sitni sati, onda zovu inspekciju.

„U kontrolu buke idemo po prijavama, i one se uglavnom odnose na ugostiteljske objekte. Samo utvrđivanje buke je teško, jer se nivo od momenta prijave do merenja menja, često su otvoreni prozori, a kada dođe inspekcija, budu zatvoreni. Mi nismo ovlašćeni ni opremljeni da merimo buku, nego to na naš zahtev radi Zavod za javno zdravlje. Jedno takvo merenje staje 15 do 16 hiljada dinara i ukoliko se utvrdi prekoračenje, plaća ga vlasnik lokala.  Ako ne, onda onaj ko je prijavio.  Kontrole ove vrste radimo ne samo leti i ne samo po prijavama, nego tokom čitave godine, i proveravamo da li ugostitelji imaju elaborate o zaštiti od buke, koji su obavezni. Podneli smo četiri prijave do sada“, tvrdi Vesna Hajnal.

U letnjim baštama zabranjena je svirka a buke ima manje nego ranijih godina, ali je ima i to učestalo iz pojedinih kafi ća u centru grada, ali žalbe dolaze i iz Aleksandrova, pa čak i Tavankuta... Da se u ovo letnje doba dosta prekršaja dešava u vezi sa ugostiteljskim objektima, govori i podatak da se nepropisno parkiranje vozila najčešće beleži ispred njih.

„Kontrola parkiranja i intervencija zajedno sa zaposlenima na „pauku“ jedan nam je od stalnih i svakodnevnih zadataka, pa i po ovim letnjim vrućinama, i nepropisno parkirana vozila zatičemo u centru grada, u pešačkoj zoni, na trotoarima, na mestima za invalide, otprilike kao i ranijih godine, ne više. Međutim, Subotičanima je ostalo u navici koju nisu promenili, da im automobil bude što bliže kafani, bez obzira da li je tamo dozvoljeno parkiranje ili ne“, kaže šefi ca inspekcijskih službi.

Da li su klima-uređaji postavljeni na propisani način i da li se voda ispušta na javnu površinu umesto da imaju odgovarajuću posudu, ili čak na nečiju terasu, takođe je u nadležnosti komunalnih inspektora i u toku ovog leta stiglo je nekoliko prijava građana, a kontrolu obavlja i Komunalna policija.  A šta se dešava kada sa ulica nestanu saobraćajni znakovi ili na fasadama osvanu grafi ti?

„Imamo dobru saradnju sa policijom, koja nas obaveštava, a inspekcija nalaže Direkciji za izgradnju grada da nedostajuće znakove zameni novim. Što se tiče grafi ta, ako su poruke neprimerenog sadržaja i nalaze se na javnim objektima ili spomenicima, takođe obavezujemo Direkciju, i tu se odmah reaguje. Inače, prema Odluci o komunalnom redu, vlasnici zgrada su dužni da ih uklanjaju. Imali smo takve slučajeve sa Domom vojske i bivšom „Beograđankom“ pa smo naložili vlasnicima da izloge i fasadu dovedu u prvobitno stanje. Isto tako i one koje su ispisane na privatnim kućama moraju vlasnici sami da uklone“, precizira Vesna Hajnal.

Znači, dok jedni šaraju, drugi moraju da kreče, i tako naizmenično, jer takva je Odluka. Pa ko duže izdrži. Stanovnici ulice Petra Popovića Age, u Mesnoj zajednici Zorka, više nisu mogli da izdrže nešto drugo u svojoj blizini, pa su potpisali peticiju i obratili se inspekciji sa zahtevom da se njihov komšija na broju 120 spreči da na svom placu drži – privatni otpad!  Za sada se, kako je istraga krenula, ispostavilo prvo da „komšija“ uopšte i nije komšija, (prijavljen je na drugoj adresi a, navodno, nema ni ličnu kartu), niti je plac njegov, nego je zauzeo, ne zna se za sada čiji, po svemu sudeći napušten, pa je prvo prodao pesak i napravio rupe, a onda se dosetio da ih popuni otpadom, i za vozila koja ga donose uveo je tarifu od 300 dinara po prikolici! Čovek je otvorio svoj privatni otpad i otpočeo „biznis“ a da nije imao ni plac, ni ulaganja, a ni motiku nije morao da zabije da bi došao do zarade! A bilo je, bogami, kažu i dosta mušterija.

Neverovatno, ali istinito, i to se događa kada živa u termometru beleži rekorde, da neko ispolji takvu preduzimljivost. Sada ostaje da se vidi šta će se dalje dešavati sa ovom samoproklamovanom „poslovnom zonom“ i kako će preduzetnik u konačnom ishodu proći. Uglavnom, dok je ovakvih Ostapa Bendera, (ko je čitao Iljifa i Petrova „Zlatno tele“, biće mu jasno), inspektorima nikada neće biti dosadno!