• Pregleda: 3322

Subotičkih 7 decenija tehničkog obrazovanja

Subotičkih 7 decenija tehničkog obrazovanja

Veliki i burni događaji su grad Suboticu krajem XIX i početkom XX veka iz malenog provincijskog gradića uveli u orbitu značajnih gradova na ovom delu Austrougarske monarhije. Postepeno ovaj grad postaje predmet sve šire radoznalosti. Pojava moderne tehnike i tehničkih dostignuća ostavila je tako dubok trag da i danas, u životu savremenog subotičkog društva, kao polaznu osnovu u urbanizmu, saobraćaju, arhitekturi i drugim delatnostima uzimamo ovaj period, koji mnogi i nazivaju  „zlatnim dobom Subotice” – napisao je u u uvodnoj reči monografije  „70 godina tehničkog obrazovanja u Subotici” Dragan Rokvić, direktor subotičke Gradske biblioteke.

Sedam decenija tehničkog obrazovanja u Subotici obeležavaju tri srednje stručne škole: Politehnička škola, Tehnička škola  „Ivan Sarić” i Hemijsko - tehnološka škola.

Prve škole za opšte obrazovanje u Subotici su nastale u 18. veku i tada su doneseni prvi zakoni o obrazovanju. Marija Terezija je izdala prvi Zakon o obrazovanju (Ratio Educationis) , kojim je uvedeno obavezno školovanje dece od 7 do 10 godina. Druga polovina 18. veka donela je osnivanje stručnih škola. Prva Tehnička škola u svetu osnovana je u Parizu 1794. godine.

Inicijativu o osnivanju Tehničke srednje škole u Subotici dala je grupa inženjera i tehničara, u aprilu 1945. godine. Odlukom Predsedništva Narodne skupštine APV, 8. juna iste godine osnovana je Tehnička škola u Subotici. Tokom leta imenovani su direktor i nastavnici, određena je lokacija školske zgrade, Vilsonova 38 a današnja ulica Maksima Gorkog 38.

Odlučeno je da školovanje prve generacije traje 2 godine. Nastavu su izvodili članovi Sekcije inženjera i tehničara, nakon radnog vremena od 5 do 9 sati uveče, bez honorara.

U nedelju 4. novembra 1945. godine u 3 sata popodne, počinje nastava na 4 odseka: građevinskom, geodetskom, mašinskom i elektrotehničkom, sa 256 učenika. Bilo je 4 razreda na srpsko-hrvatskom i 3 razreda na mađarskom nastavnom jeziku. Usled nedostatka nastavnog kadra, nekoliko najboljih tehničara iz prve generacije maturanata, tek izašlih iz školskih klupa, stalo je za drugu stranu katedre.

Vreme je teklo, odobravani su novi smerovi, te su se tokom narednh decenija škole podelile i profilisale po područjima rada. Tehnička škola,, Ivan Sarić” je srednja stručna škola regionalnog značaja za obrazovanje učenika u četiri područja rada: mašinstvo i obrada metala, elektrotehnika, saobraćaj, metalurgija. Politehnička škola je srednja stručna škola regionalnog značaja za obrazovanje učenika u četiri područja rada: geodezija i građevinarstvo, šumarstvo i obrada drveta, hemija, nemetali i grafičarstvo, i kultura, umetnost i javno informisanje. Hemijsko - tehnološka škola je srednja stručna škola regionalnog značaja za obrazovanje učenika u dva područja rada: hemija, nemetali i grafičarstvo i poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane.

- „Rad je stvorio i održao čoveka. Naučiti mladog čoveka da radi, da u svom radu i stvaralaštvu uživa, naša je misija. Iz malog nastaje veliko, iz mladosti nastaje zrelost. Iz molekula vode rođen je život, iz zrna žita nastale su civilizacije, a mnogim i različitim nitima ispreplitan je naš šaroliki svet. Mi pomažemo mladima da postanu tvorci jedne lepše budućnosti”, napisao je Nikola Matković, direktor Hemijsko - tehnološke škole.

- „Ulažemo mnogo rada i aktivnosti da bismo ostvarili planirane ishode. Uvodimo inovacije u vaspitno - obrazovni proces, koristimo modernu tehnologiju i moderna nastavna učila, opremamo kabinete savremenim sredstvima i trudimo se da budemo škola po meri učenika 21. veka. Sačuvali smo od prethodnika, a poklonićemo naslednicima – sigurno, kvalitetno, dostupno i korisno obrazovanje”, siguran je Ivan Bajić, direktor Tehničke škole  „Ivan Sarić”.

- „Lepe godine dočekasmo, hvala na pitanju, dobro smo i dočekaćemo još mnoge. Zanati, mudre glave i vredne ruke su Suboticu gradom učinili i gradom će je održati i zato koristim i ovu priliku da naglasim da je period od 70 godina tek jedan deo vremena u kojem prenošenje znanja i veština sa generacije na generaciju predstavlja kontinuitet postojanja tehničkog obrazovanja značajnog za širi region. Jubilej je prilika da sebi priuštimo trenutke sentimenta i ponosa na tradiciju koja nas obavezuje. Tehničke struke i u budućnosti moraju ostati osnovna poluga razvoja naše zajednice. Na to nas upućuje dinamični tehnološki napredak privrede u vremenu u kojem živimo”, zaključio je povodom jubileja Iso Planić, direktor Politehničke škole.

Za sredu, 4. novembar, zakazan je niz aktivnosti kojima će biti obeležen ovaj jubilej: učenici će se takmičiti u fudbalu i odbojci, nastavnici će održati svečana nastavnička veća, u holu Otvorenog univerziteta će u 17,30 biti otvorena izložba 70 fotografija arhivskog materijala, biće predstavljena monografija i održana modna revija, a program će biti zaokružen svečanom akademijom koja će početi u 19 časova u Velikoj većnici Gradske kuće.

Izvor: Subotica.com

povezane teme

8
stormwatch Odgovori
"Veliki i burni događaji su grad Suboticu krajem XIX i početkom XX veka iz malenog provincijskog gradića uveli u orbitu značajnih gradova na ovom delu Austrougarske monarhije. "

Zanimljiv uvod...samo sto je taj maleni provincijski gradic bio na 10. mestu u CELOJ austrougarskoj monarhiji koja se u to vreme prostirala na prostoru velicine dve danasnje Nemacke, a kada je usao u slavnu ili "slavnu" SHS, bio je ubedljivo prvi i najveci....pa je polako i sigurno poceo da tone.
Ivica Odgovori
@stormwatch ma lupaju. vidis da im je samo bitno da ostanu direktori DS ne da svoje ljude sa fotelja
Ned Odgovori
sanjaSlazem se sa diskusijom@stormwatch -a Subotica je u mnogome pre svih imala i razvijen kulturni zivot.Jako bih voleo kao i mnogi da se zgrada Hemijske skole obnovi i postavi nova fasada.2017 godine bice 120 godina postojanje te zgrade i red bi bio da se obnovi i dotera novom fasadom.Treba negde oko 900.000E.Subotica je bio treci grad u oslobodjenoj zemlji koji je imao svoju filharmoniju posle Beograda i Zagreba.Nije bilo sredstava da se clanovi orkestra zadrze,stanovima i sl ,nego su otisli u Novi Sad i Beograd.Nosioci kulturnog zivota grada posle rata bili su pre svih bracni par Asic
Milan dirigent,i njegova supruga Jelka ,lepe spoljasnjosti ,glasa i finog ponasanja.Nasao sam u pozorisnim plakatima da je Jelka Asic 195otih godina na sceni Novosadske opere tumacila Violetu u Travijati.Milan je bio iz Dubrovnika a studirali su u Zagrebu ,vencali i po naredbi Ministarstva dosli u Suboticu.Lepu letnju pozornicu na Palicu izgradili su dobrovoljnim akcijama glumci obe drame Narodnog pozorista u Subotici.
stormwatch Odgovori
@all

Bilo kako bilo, Subotica je bila i ostala metropola za citavu SFRJ a posebno Srbiju, osim Sarajeva nigde drugde bilo gde na prostorima cele bivse Yuge nemate tako istorijski izgradjen stari centar grada. Subotica na svakom koraku u prilicno velikom gradskom jezgru za grad te velicine ima dokaze i svedoke svoje istorije, dok drugi gradovi imaju kockaste sindikalne zgrade, sa veoma malo ili nimalo istorije u njima.
štaraditebre Odgovori
Čestitam jubilej, i želim još žnogo takvih u ovom divnom gradu.
@stormwatch, predlažem Vam da posetite Novi Sad, Beograd, Obrenovac, Valjevo, Ivanjicu, Niš, Užice, Topolu, Kosovsku Mitrovicu, Kragujevac, Aranđelovac, Niš. Uživaćete u tragovima istorije, vidljivim i živim, u ovim gradovima. Svako dobro i mir u duši Vam želim.
stormwatch Odgovori
@staraditebre

Ja vam dragi gospodine savetujem da ipak posetite Suboticu za svaki slucaj, jer po vasim pisanijama vidim da jos uvek niste.
štaraditebre Odgovori
Uz izvinjenje sajtu subotica.com, i organizatorima jubleja o kome je reč, postaviću još ovaj komentar i postideti se jer učestvujem u ovom neukusnom i ispod svakog dostojanstva prepucavanju, koje čak i nema veze sa tekstom ispod koga se nalazi.
@stormwatch
Ja sam, naravno, Subotičanka, i time je jasno da nisam gospodin. Ja sam od onih Subotičanki koji povremeno izlaze iz svoga grada i vide i druga lepa mesta u ovoj, i drugim zemljama. Od srca Vam želim isto. A svratite i u Zagreb, Segedin, Peštu, i gde god Vas put odvede. Onda ćete možda razumeti da se ljubav prema svom gradu ne umanjuje time što Vam se dopada i nešto drugo. Jeftini lokalpatriotizam uvek mi je bio stran.
Родољуб Odgovori
@stormwatch
Шмрц, шмрц распаде се Аустроугарска. Зли варвари (Срби) је уништише а била је тако лепа, ма претеча Европске уније.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.