Subotički matičari imaju pune ruke posla

U prvih šest meseci ove godine na ludi kamen stalo je 265 parova, a pored Subotičana, neveste i mladoženje potiču bukvalno sa svih meridijana. Godišnje se u našem gradu rodi oko 1.800 beba, koje se najčešće zovu Lana, Lena, Mia, Teodora, Filip, Luka, Aleksa, Adam, Tamaš...

- Tokom prošle godine sklopljeno je 654 braka, što je skoro za 50 više nego pretprošle, a mnogo više nego 90ih kada je godišnje bilo oko 500 brakova. Iako beležimo blagi rast sklopljenih brakova, to nije ni blizu 80ih godina, kada smo godišnje venčavali oko 1.000 parova – kaže Klara Čanji, zamenica matičara na Knjizi venčanih. - Starosna granica se pomerila, te se na brak najčešće odlučuju oni između 28 i 34 godine. Naravno, ima i omladine, kao i penzionera, kojima je nekad to prvi put, ali se  najčešće na novi bračni život odlučuju posle razvoda ili smrti bračnih drugova.

Mešoviti brakovi u našem gradu nikada nisu bili retkost, a sada je zanimljivo da Subotičani dobijaju snaje i zetove iz svih zemalja sveta - SAD, Švedske, Poljske, Meksika, Indije, Ukrajine, Grčke, Rusije, Nemačke, Slovačke, Filipina...

- Veliki broj mladih je proteklih godina otišao da radi u inostranstvo, mnogi od njih rade na brodovima i zato budući supružnici dolaze sa svih strana sveta. Stranci uglavnom nisu zahtevni, oni se oduševe našom Gradskom kućom i Velikom većnicom, ali pre svega toga moraju da na vreme pripreme svu neophodnu dokumentaciju i venčanje obave u prisustvu sudskog tumača – objašnjava matičarka Čanji. - Još uvek pamtim venčanje gde je mladoženja bio iz Španije i roditelji mu zbog bolesti nisu mogli doći na svadbu, te su, zahvaljujući našim informatičarima, venčanje iz Većnice putem interneta, gledali uživo.  To je bilo zaista dirljivo. Imali smo i azilanta kao mladoženju, odnosno osobu iz Avganistana koji je podneo papire za dobijanje azila u našoj zemlji, a u međuvremenu upoznao Subotičanku, sa kojom je odlučio da stupi u brak. Tu je bilo dosta problema sa dokumentacijom, urgirali smo da mu se što pre reši status i na kraju su se venčali,  imaju dete i žive ovde.

Dešava se i da se matičari dođu, ali da ne zateknu svatove, jer su se mladenci u međuvremenu predomislili a nisu otkazali zakazano venčanje. Za razliku od njih, neki naši sugrađani su proslavili pola veka zajedničkog života i u prisustvu matičara i svatova, zahvalili se jedno drugom na svemu što su zajedno prošli.

Gde su brakovi, tu su i bebe.

Godišnje se u Subotici rodi oko 1.800 beba, a u „najplodnije“ mesece spadaju avgust i septembar.

- To treba shvatiti uslovno, jer je rok za prijavu novorođenčeta 30 dana, te prijave ne znače automatski da je dete rođeno u tom mesecu. Jedino nam prijave iz Opšte bolnice stižu elektronski i već u tamo majka prijavljuje dete, imenuje oca, ako je dete rođeno vanbračno, i određuje lično ime. U slučaju da je dete rođeno vanbračno, otac ipak mora da dođe kod nas, jer se  priznanje očinstva vrši pred matičarem ili nekim drugim, zakonski propisanim lice – objašnjava Odri Kakonji Žužana, rukovodilac Matične službe. - Pored Marije i Ane, koje nikada ne izlaze iz mode, trenutno aktuelna imena su Lana, Lena, Mia, Teodora, Filip, Luka, Aleksa, Uroš, Vukašin, Adam, Tamaš... Najčešće su to univerzalna imena, koja se lako izgovaraju u inostranstvu. Od retkih imena tu su Kira, Majra, Kevin, Lav, Manuel (muško), Asja, Sira, Abigel, Bahar, za koje smo mislili da je muško ime i detetu je određen muški matični broj,  da bi se posle ispostavilo se da je u pitanju žensko ime.

Ukoliko dete, pak, nije zadovoljno imenom koje su mu roditelji odabrali ili je došlo do razvoda, sa navršenih 15 godina može vrlo lako da promeni ime i prezime. Na promenu ličnog imena i prezimena, međutim, mnogo češće se odlučuju odrasli.

Tokom prošle godine bilo je 260 zahteva za promenu imena, a u prvih šest meseci ove godine već je podneto 150 zahteva.

- Uglavnom je to vraćanje prezimena, a kako je rok za zamenu ličnih karata do kraja godine, kod dosta starijih osoba ustanovljeno je da ime nije usklađeno lično ime sa važećom trajnom ličnom kartom, odnosno upisana imena odstupaju od imena u pravnom saobraćaju. Puno takvih upisa bilo je u periodu između 1941. i 1944. godine, kada su u matičnim knjigama upisi vršeni na mađarskom jeziku te je Jelisaveta upisana kao Eržebet, Stipan ili Stevan kao Ištvan, Jelena kao Ilona – objašnjava Odri Kakonji. - Imena i prezimena se često menjaju i zbog odlaska u inostranstvo, da bi se ona lakše izgovarala ili da bi sačuvala odlike jezika na kome su upisane. Pripadnici romske populacije imena menjaju da bi se bolje uklopila u sredinu, te nije retko da Šefik postane Albert ili porodica Arifi Nikolić. U svakom slučaju, bilo da su upisana na srpskom ili jeziku nacionalnih manjina, imena moraju biti usaglašena na svim dokumentima.