Subotičanke, srećan vam 8. mart i svaki drugi dan

Sudeći po broju pripadnica lepšeg pola, koje su na čelnim funkcijama u preduzećima i telima lokalne samouprave, naš grad svakako može da se pohvali da poštuje rodnu ravnopravnost. Imamo zamenicu i pet pomoćnica gradonačelnika, dve članice Gradskog veća, načelnicu Gradske uprave i sedam (od ukupno 11) sekretarki sekretarijata, tri dame su na čelu javnih preduzeća a isto toliko vodi kulturne institucije.

Neki bi rekli, može to i bolje, a ruku na srce, na ovim podacima Subotici mogu pozavideti mnogi gradovi.

Ipak, iako žene danas, bar na papiru, imaju mnogo više prava nego što je to bilo ranije, ne možemo a da se ne osvrnemo i na druge brojke.  Oko 350 žena prošle godine je prijavilo neki vid nasilja u porodici, a dve su, nažalost, stradale od muške ruke. Na birou rada je oko 2.400 dama, a i one koje rade, kako pokazuju podaci, zarađuju daleko manje od kolega.

Među onima koji smatraju da ravnopravnosti polova baš i nema, naročito dok postoji socijalno raslojavanje su Udruženje građana „Solidarnost“ i „Centar Tito“.

-Nijedna žena nije super žena - poručuje Katalin Poljaković iz UG „Solidarnost“. - U savremenim uslovima života i rada kada žene usklađuju svoj posao i porodicu, nešto mora da trpi. Srbija je po pitanju odnosa prema ženama zapela negde između patrijarhata i emancipacije. Biti domaćica nije nimalo lak posao, ali ako tome dodamo i osmočasovno radno vreme, dobijamo nervozne i stalnom sresu izložene žene i majke.

Ono što raduje je da je tokom prošle godine smanjen broj dama kojima je zbog ostvarenja u ulozi majke povređeno pravo na rad.

- Zbog zakona koji kaže da poslodavac ne sme da da otkaz trudnicama drastično je smanjen broj žena koje su nam se javile zbog povreda prava na rad i njih je prošle godine bilo manje od pet – kaže ombudman Zlatko Marosiuk. – Žao mi je što su neke zakasnile da pokrenu postupak protiv poslodavca i uvek napominjemo da je rok za to 60 dana. Zakon je svrsishodan ali se bojimo da će se to reflektovati na zapošljavanje mladih žena, onih koje nameravaju da rađaju.

Šta kažu psiholozi i sociolozi? Oni su mišljenja da sa jedne strane, imamo savremene, slobodoumne, obrazovane, samostalne, samouverene i uspešne žene, a sa druge one koje još uvek žive patrijarhalno i u podređenom položaju u odnosu na balkanskog muškarca, bilo da je u pitanju muž, šef, otac...

- Zanimljivo je da žene iz te dve kategorije jedne drugima izgledaju srećnije. Samostalne i jake žene su danas često same ili sa muškarcima koji su slabiji od njih, te se često konfrontiraju njihove želje i mogućnosti – navodi psihološka analitičarka Maja Štorh u svojoj knjizi „Čežnja jake žene za jakim muškarcem“. - Jaka žena je ambivalentna prema muškarcu jer ima potrebu za autonomijom, s jedne strane, ali i potrebu za vezanošću, za sigurnošću i toplinom.

Sa druge strane, druga grupa žena su uglavnom supruge, majke i domaćice, koje su rastrzane između posla, kuće, škole i drugih obaveza i čeznu za slobodom, skupim putovanjima, večerama i izlascima.

- Iako i jedne i druge nisu u potpunosti zadovoljne svojim životom, retko se odlučuju na promene, kako sredine, tako i u sebi – ističe psiholog.

I sada dolazimo do onog čuvenog – šta žene žele?! Ali, složićete se, još se nije rodio ili rodila osoba koja će na to pitanje dati odgovor.

Odgovor će možda dati najupečatljivije objave  na društvenim mrežama povodom  8. marta - „Živimo u veku amazonki i maminih sinova, a pitate se gde je zapelo“ , „Gde nestade suknja?“, kao i „Mi smo potomci veštica koje niste spalili“.