Subotica viđena očima Ruskinje - Anastasija pronašla grad po svojoj meri

Ako ste i vi već ko zna koliko puta čuli da je Subotica "depresivan" grad i da se nikad ništa ne dešava, onda će vam promena perspektive zaista dobro doći, a sagledavanje sopstvenog grada iz ugla jedne Ruskinje koja je, nakon što je promenila nekoliko zemalja, baš ovde pronašla dom, možda podsetiti da ovaj grad itekako ima šta da ponudi. 

- Bila sam u Kanadi, Nemačkoj, Češkoj, Belgiji, a od pre dve godine živim u Subotici. Jednostavno, ovaj grad ima ono za čim čezne veliki broj mojih sunarodnika, a to je ta "pozitivna vibracija". Svesna sam da nisam u svojoj državi, da je to druga zemlja, ali kada sam došla ovde, prosto sam shvatila da je tu moj dom, u duši sam osetila da tu pripadam. Najbitnije je da sam u glavi mirna i da se ovde dobro osećam - kaže Anastasija Agafonova - Nakon što sam provela ovde neko vreme shvatila sam da mi se način života dopada. Odmah sam se pronašla u toj frazi koju sam mnogo puta čula ovde "Opusti se i uživaj" - to ni u jednoj zemlji, nikad, nigde nisam čula. To je jednostavno, zvuči tako lako, ali sa druge strane i nije tako jednostavno.

Anatasija je pokušavala da se na različite načine informiše o Subotici, preko društvenih mreža, sajtova, gledajući brojne video zapise koji su joj pružali uvid u život grada. Nakon što je ovde provela ovde neko vreme, shvatila je da je veliki broj onoga što se nalazi na mrežama neistina. 

 - Gledala sam snimke, istraživala a muž me je u jednom trenutku, kada mu je to već dosadilo, pitao šta više gledam i tražim. Rekla sam mu da mi smetaju laži, tamo kažu da ovde niko ne zna engleski, što nije istina, naprotiv, vazduh nije zagađen kao što kažu, voda je čista... Ovaj grad je predivan, i nije u redu da ga drugačije predstavljaju. Onda mi je rekao da je najbolje da sama počnem da snimam videe u kojima ću iznositi pravu istinu. To mi se dopalo. Odlučila sam da na taj način predstavim Suboticu na pravi način, ne ulepšanu, nego da je prikažem onakvom kakva zaista jeste.

Snimci koje ona objavljuje namenjeni su pre svega Rusima i za cilj imaju da im pomognu da se snađu i nauče nešto o životu u Srbiji, ali njih ne gledaju samo Rusi, štaviše veliki broj gledalaca su Srbi. 

- Iako nisam u svojoj zemlji, osećam odgovornost prema svojim sunarodnicima. Želim da im pomognem da se uključe u zajednicu, da nauče jezik, upoznaju kulturu, razumeju ovdašnje šale i humor. Na ovaj način pokušavam da im ukažem na to kako mogu da žive i rade, kuda mogu na odmor, ukazujem na kvalitet vazduha, vode, trudim se da im omogućim da dođu do svih informacija neophodnih za život, a da to opet budu provereni podaci, jer se zakoni često menjaju, a opet, sve što iznesem mora da bude istina, zato uvek sve proveravam. Razumem da je teško jednom Rusu kada ode u Japan (mada ne mora ni to, sve je do čoveka!), to je sasvim druga kultura. Ali, kada dođeš u Srbiju, među bratski narod, koji govori sličnim jezikom, čiji su kultura i mantalitet jako slični našoj, onda ne treba da bude problema. 

Ona se trudi da ohrabri svoje sunarodnike da u što većoj meri komuniciraju sa domaćim stanovištvom, da uče jezik i integrišu se u društvo, a to je ujedno i razlog zašto ona smatra da ne treba da postoji ruska zajednica.

 - Nema razloga da se ljudi boje da razgovaraju sa susedima, prolaznicima, svakim na koga naiđu. Jer tu su svi voljni da vam pomognu, izađu u susret šta god da zatreba, bili mladi ili stari, u prolazu ili na radnom mestu, uvek će vam pomoći, stati, objasniti, svi su ljubazni. To je nešto posebno u ovom gradu - objašnjava ona, dodajući da u Subotici svako može da pronađe nešto po svojoj meri - Zato sam "protiv" zajednice koja bi okupljala Ruse. Smatra da bi ih usporavalo u integraciji, a svi treba da se uklope u ovo društvo, da se adaptiraju. Znam neke Ruse koji žive na relaciji kuća-prodavnica, koji kažu da im se grad ne dopada. Pa naravno da im se ne dopada, kad ga nisu ni upoznali. Veliki broj mojih prijatelja ovde me pitao otkud to da smo baš ovde došli i šta ćemo tu i kad je to depresivan grad. Meni je to nestvarno, jer zaista nije tako, svaki dan se nešto dešava - barovi, klubovi, koncerti, izložbe, a i sve je blizu, uvek možete negde otići. Kako može da bude dosadno? 

Samo u poslednjih godinu dana u Suboticu se doselilo oko hiljadu Rusa, a veliki broj njih dolazi iz velikih, milionskih gradova. Ono za čim oni tragaju jeste posebna atmosfera, koju često baš ovde pronalaze. 

- Ovakvu energiju nisam osetila ni u Beogradu ni Novom Sadu. Subotica je idealna, zlatna sredina, nije prevelika, a opet ima sve što mi je potrebno. Kao i ja, mnogi od mojih sunarodnika traže taj dobar "vajb" i to ovde postoji. Sem toga, primetila sam u poslednje vreme da se mnogo toga gradi, da se Subotica razvija i ide u dobrom pravcu, gradi se pruga, obnavlja železnička stanica, otvaraju se kafići, veliki je broj gradilišta. Kako vreme prolazi i bolje upoznajem grad, sve više mi se dopada. Subotica je moj "drugi rodni grad" - naglašava naša sagovornica uz široki osmeh.