• Pregleda: 1342

Subotica deo Nacionalne studije bolničkih infekcija i potrošnje antibiotika

Subotička Opšta bolnica jedna je od 67 zdravstvenih ustanova u Srbiji, u kojima je pre dve nedelje započeto izvođenje četvrte po redu Nacionalne studije bolničkih infekcija i potrošnje antibiotika.
Subotica deo Nacionalne studije bolničkih infekcija i potrošnje antibiotika

Studija se prvi put izvodi u saradnji sa Evropskim centrom za prevenciju i kontrolu bolesti, pa će 30. novembra naši rezultati biti uporedivi sa zdravstvenim ustanovama u Evropi.

- Svi rezultati ići će direktno u aplikaciju  Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti i po prvi put naša zemlja neće biti bela mrlja na papiru, moći ćemo da se poredimo sa ostalim zemljama. Znaćemo gde smo kada se govori o učestalosti bolničkih infekcija, o vrsti uzročnika i po potrošnji antibiotika, kao i šta bi trebalo da budu prioriteti - kaže dr Gordana Krtinić, pomoćnica direktora za kvalitet i upravljanje rizikom u Opštoj bolnici i članica Radne grupe Ministarstva zdravlja za pripremu i izvođenje IV studije prevalencije bolničkih infekcija

Prema podacima iz treće Nacionalne studije učestalost bolničkih infekcija za celu zemlju iznosila je 5,5 što je slično sa svetskim podacima. Iako je medicina napredovala u pogledu prevencije bolničkih infekcija, njihova učestalost se prema rečima dr Krtinić nažalost,  ne smanjuje.

- Savremena medicina podrazumeva sve invazivnije, i dijagnostičke i terapijske procedure. Operativni zahvati, a i endoskopske intervencije nose poseban rizik za nastanak bolničkih infekcija. Postoje odeljenja poput Jedinice intezivnog lečenja gde je taj rizik značajno veći,  jer najveći rizici dolaze i od  samog pacijenta. To su najčeće teški pacijenti, sa oslabljenim imunitetom, kod kojih je rađeno više interventnih procedura, pa se na taj način povećava rizik za nastanak infekcije - dodaje dr Krtinić naglašavajući da je glavni problem rezistentnost uzročnika  na antibiotike - Zbog  nekritične upotrebe antibiotika koja je decenijama prisutna ne samo u našoj zemlji, nego i razvijenim zemljama, dovedeni smo u situaciju da su određeni uzročnici, pre svega bakterije, rezistentni na sve danas poznate antimikrobne lekove, pa je lečenje dugotrajno a ishod se ne može predvideti. Na sreću u našoj zemlji nisu  česti acinetobacter, pseudomonas i klebsiella, što su  neki od gram negativnih bakterijskih uzročnika koji su ekstezivno rezistentni i mi danas raspolažemo malim brojem antibiotika sa kojim možemo lečiti takve infekcije.

U cilju sprečavanja širenja infekcija u Opštoj bolnici svakodnevno radi Tim  za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija u koji su pored epidemiologa, uključeni  i infektolog, klinički farmakolog, mikrobiolozi i kliničari koji leče pacijente.

- Brojne su mogućnosti prevencije takvih bolničkih infekcija i one se svakodnevno u Opštoj bolnici primenju, poput  skrininga pacijenata koji dolaze iz tercijalnih ustanova. Svkodnevno se rade analize te epidemiolog i klinički lekar svakodnevno gledaju listing mikrobioloških uzročnika kod pacijenata i tada primenjuju ciljanu terapiju. Pacijent kod kojeg se utvdi prisustvo takve infekcije   odmah se stavlja u izolaciju, jer se na taj način smanjuje rizik od horizontalnog prenosa, a pacijent se po svetskim preporukama do izlečenja nalazi u izolaciji. Postoje i brojne druge mere poput dezinfekcije instrumenata, centralne sterilizacije, a u našoj ustanovi radi se i kontrola pet momenata  higijene ruku i kod kliničara, kao i medicinskih sestara i tehničara koja potvrđuje da li je osoba koja izvodi proceduru iskoristila svaki momenat za dezinfekciju ruku kada je to trebalo. Postoji nažalost i jedan broj bolničkih infekcija koji su endogenog porekla, kao kod operacija u trbušnoj duplji gde se javljaju izlivi prilikom perforacije creva i želuca i gde se očekuje neka infekcija. Ovakve infekcije se takođe leče, ali se ne mogu prevenirati svim ovim merama jer pacijent tu floru već nosi u sebi - objašnjava dr Krtinić.

Zahvaljujući preventivnim merama, u Opštoj bolnici u poslednjih godinu i po dana, nije zabeležen ni jedan slučaj horizontalnog prenosa bakterije klostridijum dificile, koja je poslednjih godina komplikovala boravak pacijentima u bolnicama u našoj zemlji i neretko  odnosila živote.

Izvor: Subotica.com

povezane teme

3
AlwaysUltra Odgovori
Cenim stručnost i posvećenost infektologa dr Manigoda Sonje , ali u uslovima kada bolnica nema sapun za ruke u toaletima jedino bi bilo ispravno da se o tome napiše studija i redovno objavljuje !!
ЈОВАН
Ал зато има за:
- трошак три аутомобила којима свакодневно долази екипа ,,стручњака'' из Н.Сада, неспособнија од просечних суботичких кадрова
- прековремене сате да би се исплатили ,,стручњаци'' из Н.Сада до дупло већег износа него суботички кадрови у Болници
- нови намештај у директоровој канцеларији
- електронску тврђаву(директорову канцеларију)
Andrea Odgovori
I odeš kod lekara sa temperaturom 39,5 . A on ispiše probiotik , i sirup od 800 din ,koji mu je na stolu za reklamu. Stvarno nisam pila antibiotik već godinu dana ,ali ovo mi je smešno. Ne može antibiotik ,ali može fervex, i ostali kao lekovi koji imaju više nuspojava nego antibiotik. Da.ne kažem da je fervex jedno vreme bio povučen iz prodaje sli oni i dalje preporučuju . A u nekim zemljama sastav tih takozvanih lekova zabranjen
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.