Komentara: 6
Pregleda: 3409

Studenti rekonstruisali staru rimsku tehnologiju

24.12.2021. u 10:35h
Izvor: TV Subotica
Tim od troje studenata Građevinskog fakulteta na čelu sa mentorom prof. dr Milanom Kekanovićem uspeo je da napravi modernu repliku nekoliko hiljada godina stare rimske pečene opeke, za šta je i dobio nagradu Univerziteta u Novom Sadu. Kako kažu, opeka ima izuzetno dobru termoizolaciju, što je čini energetski efikasnom, pa bi mogla da nađe upotrebu i u savremenom građevinarstvu.
Studenti rekonstruisali staru rimsku tehnologiju

Troje studenata, Milica Nedić, Ibolja Torma i Oliver Molnar sa jedne strane i njihov profesor dr Milan Kekanović kao mentor sa druge strane, odlučili su da u modernim uslovima naprave rimsku opeku. Pouzdani recept za tehnologiju staru nekoliko hiljada godina nije bilo moguće naći, pa je započelo eksperimentisanje. Na osnovu analize opeke iz Sirmijuma znali su da je neizostavni sastojak konjska balega, a onda je trebalo naći pravu meru i napraviti rekonstrukciju.

Studenti rekonstruisali staru rimsku tehnologiju- Koristili smo različitu opeku, koristili smo različite fekalije, od konja, ponija i pokušavali da napravimo odgovarajuću smesu. Pokušavali smo više puta, bilo je neuspešnih pokušaja, a bilo je i onih uspešnih, i na kraju smo napisali rad u kojem smo dali sve podatke naših ispitivanja. Takođe, testirali smo naše opeke na pritisak, kolika je njihova nosivost, koliku imaju toplotnu provodljivost i dobili smo toplotnu provodljivost koja je veća nego kod rimske, ali manja nego kod klasične opeke, što znači da smo na dobrom putu, ali da još uvek ima prostora za napredak i usavršavanje - objasnila je Milica Nedić.

Uzorak rimske opeke koji je poslužio kao osnova projekta mnogo je većih dimenzija u odnosu na današnju opeku i on je i danas savršeno očuvan. Trebalo je pronaći način izrade koji odoleva vremenu, a savremena tehnologija tako nešto ne bi mogla da proizvede, pojašnjava prof. dr Kekanović.

- Tu je bitno kako su oni glinu obrađivali, šta su sve umešali u glinu, da kad naprave, takav format ostane i kad ga ispeku, potpuno pravilan. Današnja tehnologija prerade gline, nažalost, ne bi mogla da proizvede tako veliki i tako debeo format. Danas se rade formati većih blokova, ali to su sa tankim zidovima i onda je to moguće da se uradi - kazao je prof. dr Kekanović. 

Studenti rekonstruisali staru rimsku tehnologijuDobijena opeka ima izvanredne rezultate kada je energetska efikasnost u pitanju, njena termoizolacija je odlična, pa bi mogla da nađe upotrebu i u savremenom društvu. Kada se u obzir uzme da subotički Prečistač godišnje proizvede preko 5.000 tona komposta koji bi mogao da bude zamena za prvobitni sastojak -  fekalije kopitara, proizvodnja moderne pečene opeke je moguća.

- Ono što je interesantno, to se još uvek primenjuje u takvim klimatima gde su temperature bliže 50 stepeni i vlažnost veća od 90 odsto. Ono što jeste istina i što moramo da budemo svesni, da su klimatke promene u toku i da mogu da nastupe toplotni udari leti i kod nas, da bude 45 i 50 stepeni, a kad klime ne bi mogle da rade, najbolju šansu za ljude da se spasu bi bili baš ti, stari objekti koji su sa debljim zidovima, pa čak i od pečene opeke - poručio je prof. dr Kekanović.

Istraživački rad rekonstruisanja tehnologije izrade rimske pečene opeke velikog formata nagrađen je na konkursu Univerziteta u Novom Sadu.

Izvor: TV Subotica
Postavljeno pre 2 godine i 3 meseca
Komentara: 6
Pregleda: 3409
Povezane teme

građevinski fakultet

Komentara
0
Napiši komentar
Pošalji komentar
Dodaj grafički fajl
(do 20 MB)
    Imaš na raspolaganju 1000 karaktera
    Pravila komentarisanja
    Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.