Spasen orao belorepan vraćen u prirodu
Zahvaljujući brzoj reakciji lovočuvara, veterinara i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, orlovi belorepani stigli su u Prihvatilište Zoološkog vrta na Paliću 14. maja, kada su pronađeni u okolini Odžaka. Kako predočava Andrijana Tot, kustoskinja Zoo vrta i koordinatorka Prihvatilišta, mlada jedinka je bila u veoma lošem stanju, što se ogledalo u nepravilnom položaju tela i glave, zgrčenim kandžama i nemogućnosti da samostalno stoji, dok je druga, odrasla jedinka, bila u dobroj fizičkoj kondiciji i pokazivala je agresivnost, što je karakteristično za njihovu vrstu.
- Odraslu jedinku smo stavili na posmatranje i dobila je preventivnu terapiju, jer se sumnjalo na sekundarno trovanje pesticidima. Nakon toga je premeštena u veću voalijeru da može da leti, gde smo je posmatrali nekoliko dana i videli da nema nikakvih fizičkih povreda ni deformiteta, da je sposobna da se vrati u prirodu, zbog čega je danas Pokrajinski zavod za zaštitu prirode vraća tamo gde su je i našli, u okolinu Odžaka - kaže Tot, dodajući da će mlada jedinka ostati još neko vreme u Prihvatilištu na terapiji, pošto još nije dovoljno letno sposobna da se vrati u prirodu. - Kada će moći, to nikad ne može tačno da se kaže, jer zavisi od toga koliko će hteti da jede, da se kreće. Ptice, kao i ljudi, imaju emocije i reaguju na promenu lokaliteta. Za nju je ovo isto stres i od same jedinke zavisi koliko želi da se oporavi.
Kao žrtve trovanja najčešće stradaju upravo mlade ptice jer, kako objašnjava Nikola Stojnić, ornitolog Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, nisu dobri lovci, zbog čega se često hrane leševima koji mogu da budu zatrovani.
- Mesto gde su pronađeni dosta obiluje hrastovima, ribnjacima, šumama, kanalima i vodom i to je dobro stanište za orlove belorepane, a u blizini je i rezervat prirode Gornje Podunavlje i tamo ih ima dosta. S druge strane, ono što je problem, jeste da često bivaju žrtve različitih ljudskih delatnosti, od udara struje do trovanja, i ovo je bila retka prilika i zadovoljni smo što smo mogli tako brzo da reagujemo, jer obično kada se ptice otruju, dok dođemo najčešće bude kasno, ali sada smo ih brzo spasili, jedna se brzo izlečila i puštamo je nazad - zadovoljno će Stojnić, navodeći da odrasla jedinka belorepana verovatno ima mladunce, zbog čega je treba što pre pustiti u prirodu da bi nastavila da obavlja svoju roditeljsku ulogu.
Orao belorepan je naša najveća ptica grabljivica, koja pretežno naseljava ritska, vodena i šumska staništa. Iako mu je populacija u relativnom porastu i trenutno broji nešto više od 100 aktivnih gnezda, problem predstavlja loša stopa reprodukcije, jer je samo polovina uspešna, pa još uvek nije ušao u stabilnu fazu.
