• Pregleda: 3964

Slabo interesovanje za trogodišnje srednje škole

Srednje škole ne treba da se isključivo drže zatečenih profila obrazovanja, nego da unose inovacije, prate potrebe tržišta i uvažavaju interesovanja roditelja i dece – kaže dr Etela Jernkić, član Gradskog veća Subotice.
Slabo interesovanje za trogodišnje srednje škole

Aktiv direktora srednjih škola, predstavnici Ministarstva prosvete, Nacionalne službe za zapošljavanje, Regionalne privredne komore, Opšteg udruženja preduzetnika, Unije poslodavaca Vojvodine i Nacionalnih saveta održali su prošle ndelje sastanak na kome se rapravljalo o planu upisa učenika u prvi razred srednje škole u narednoj školskoj godini.

Posao nije nimalo lak, jer treba uskladiti potrebe tržišta za radnom snagom, mogućnosti srednjih škola i želje učenika koji najmanje interesovanja pokazuju za upis u trogodišnje škole, zbog čega su se mnogi direktori saglasili da treći stepen treba produžiti na četvorogodišnje školovanje, što bi učenicima dalo dovoljno znanja iz struke, ali i ostavilo mogućnost za eventualno dalje školovanje.

Iskustva pokazuju da najviše šanse da se zaposle imaju deca sa završenom četvorogodišnjom srednjom školom dok među zanimanjima koja su deficitarna spadaju ona iz građevinske, mašinske i elektro struke, zaštite na radu, zaštite bilja, lekari, farmaceuti i veterinari i to uglavnom sa fakultetskim obrazovanjem.

-Rezultati istraživanja poklopili su se sa podacima Nacionalne službe za zapošljavanje da su najtraženiji obrazovni profili sa četvrtim stepenom obrazovanja, dakle srednja škola u četvorogodišnjem trajanju. Ispostavilo se da nepopularnost trogodišnjih škola nije slučajna već da su roditelji i deca odlično informisani kad je izbor srednje škole u pitanju i da se za buduće zanimanje ne opredeljuju samo na osnovu želja koje nemaju veze sa realnošću već dobro znaju šta je najbolje za njih. Kod trogodišnjeg školovanja skučene su mogućnosti za nastavak daljeg školovanja, a očigledno je kako idu trendovi da je budućnost u belim, a ne plavim okovratnicima, odnosno da se sve više traže visoko obrazovani ljudi- objašnjava dr Etela Jerinkić, član Gradskog veća zadužena za obrazovanje.

Prema njenim rečima na ovakvim sastancima trebali bi da prisustvuju i rukovodstva viših razreda osnovnih škola u kojima bi trebalo raditi profesionalne orjentacije i detekcije da se vidi za šta je dete sposobno i da se već tu predstavi paleta zanimanja i ukaže na poslove koji su traženi.

-Učenici su na kraju osmog razreda opterećeni testovima, prijemnim ispitima, uspehom u školi, pa bi s njima trebalo da se radi mnogo ranije - istakla je Etela Jerinkić.

Ona je na ovom sastanku ukazala na postojanje jedne stručne grupe u Osnovnoj školi "Petefi Šandor" na Hajdukovu koja je sačinila plan profesionalne orijentacije kao pomoć deci da se odluče, a i roditeljima da ih upute na pravi izbor srednje škole. Taj projekat odobrilo je Ministarstvo prosvet, pa druge škole mogu i tu da se informišu.

-Veoma je važno da omogućimo svakom detetu da upiše željenu školu, jer samo tako mogu da se očekuju rezultati. U suprotnom imamo sve neželjene posledice, bežanje sa časova, loš uspeh, razne agresije, pa sam apelovala na direktore srednjih škola da vode računa o potrebama okruženja ali i o potrebama i interesima roditelja i dece, jer i oni brinu o tome da ne školuju dete kako bi okačili diplomu o zid već da bi imali posao i živeli od njega - kaže Etela Jerinkić.

Već nekoliko godina unazad najpopularnije srednje škole su Ekonomska, Medicinska i Gimnazija. Prema rečima direktora Ekonomske srednje škole šestoro dece konkuriše na jedno mesto.

- I tu moramo naći način da atraktivni profili budu dostupni učenicima, jer oni koji zaista to žele ne odustaju ukoliko ne uspeju da se upišu u Subotici. Oni željenu školu upisuju u Bačkoj Topoli. Osim što su to mlada deca i nije uputno da putuju neki čak i vozom jer je tako jeftinije, to grad i košta jer im plaća putne troškove - smatra Jerinkić.

Međutim, tržište rada ukazuje i na postojanje deficitarnih kadrova određenih zanata kao što su kuvari, konobari, tesari, zavarivači i bageristi. Iako se u srednjim školama obrazuju ovi kadrovi, malo je interesovanje dece za školovanje na tim smerovima.

-Istina, nekog velikog interesovanja za zanate nema ali je spomenuto da će biti otvoreni smerovi za pekara, mesara, i još neka tražena zanimanja. Upravo zbog slabog interesovanja za trogodišnje škole direktori su predložili da se naprave programi tako da i one traju četiri godine, jer za takvo nešto postoje mogućnosti. Naravno, to ne može već od naredne školske godine ali u nekoj bliskoj budućnosti sasvim je izvesno - kaže Jerinkić.

Ovo je možda i prvi odgovor na apel članice Gradskog veća za obrazovanje Etele Jerinkić na rukovodstva škola da se ne robuje nekim zatečenim profilima već da se unose inovacije, prate potrebe tržišta ali prvenstveno da se uvažavaju interesovanja roditelja i dece.

-Rukovodstva škola moraju da budu fleksibilna i otvorena. Neophodno je da se upisna politika tako koncipira da se obezbedi pravedan pristup obrazovnim profilima da se poveća dostupnost i ravnopravnost obrazovanja - dodala je Jerinkić.

Sledeće školske godine prvi razred srednje škole trebalo bi da upiše oko 1400 subotičkih učenika.


Srednja škola - obavezna?

Jedna radna grupa razmišlja da pokrene inicijativu da i srednja škola bude obavezna.

- Da deca ne bi rano prestala sa školovanjem što otvara širi put stranputici razmišljamo da pokrenemo inicijativu da ostanu u obrazovnom sistemu do punoletstva odnosno da poput osnovne i srednja škola bude obavezna - najavila je Etela Jerinkić.

Osim toga razmišlja se i o inicijativi da se ograniči direktorska fotelja u školama i da se ova funkcija svede na dva mandata

Izvor: SuMedija

povezane teme

9
Član51901 Odgovori
Moje dete je sad 6. razred i ja sam vec sad u frci kako da mu pokazem sta sve moze da radi u zivotu.
Voleo bih da u Subotici ima neko mesto gde deca mogu da dodju i upoznaju se svim dostupnim profilima u gradu i da im se malo vise objasni u vezi njih. Ili bar da neko obilazi skole pa im objasnjava i to ne u 2. polugodistu 8. razreda nego od 5-6. da imaju dosta vremena da odluce.

Ne znam kako sada to funkcionise ali ja sam kao klinac prvi put video sta mogu da budem u zivotu onog dana kada sam usao u srednju skolu i video na zidu ponudjene smerove pa onda zaokruzio nesto sto je vecina mojih drugova iz osnovne!!! Zato sam kasnije u zivotu morao da ponovo ucim ali ono sto me zanima i sto volim da radim. Ne bih voleo da moje dete isto tako baci par godina zivota jer nema ko da mu pokaze i da ga informise!!!
subotičanka Odgovori
Sviđa mi se predlog da srednja škola bude obavezna , mislim da će naše celokupno društvo biti mnogo bolje. Direktorske fotelje treba obavezno ograničiti na dva mandata , manje bih bilo zloupotreba. Posebno Dr Jerenkić treba da obrati pažnju na zapošljavanje u prosveti , da se zapošljavanje ne svodi na partisko , volela bih kada bih za svako radno mesto bio raspisan konkurs , pa ko je najbolji neka se zaposli, mnogi su zaposleni u prosveti i rade da nemaju odgovarajuću diplomu, ali su imali dobru vezu.
AnryTheStorm Odgovori
Srednja škola ne mora da bude obavezna samo da ima smisla za decu. 90% posto dece ne ide u školu da dobije svoje znanje nego da kažemo zbog "običaja". Treba ih motivisati sa kvalitetnom edukacijom, da ima želju da uči, da zna ako nauči ima budućnost. Trenutno po ovom sistemu koja je uvek starija minimum 20godina, niko se od njih u praksi ne može da se oslanja na znanje koju su stekli u školi nažalost.. A slična je situacija i u VII nivou. (osim ako ti je školarina iznad 10k eura)
Goran Odgovori
Ma sta ce im skola kad nigde nema posla. Neisplati se skolovati za sedenje na birou.
DustNbones Odgovori
Ja sam se usrećio sa jednom, za ceo život. Moja preporuka: zaobići u širokom luku!
Ana Odgovori
Ako dobro shvatam ovaj predlog da srednja škola bude obavezna ,obrazložen je potrebom da dete negde provede vreme do punoletstva,da nebi krenulo stranputicom.

Postavlja se pitanje kako uopšte motivisati mlade da idu u školu redovno i da uče,kad na svakom ćošku ima privatnih srednjih škola,koje se bez mnogo učenja i uz dosta novca završe za mnogo kraće vreme (npr.Elitna ekonomska škola u N.Sadu).Da ne navodim izbegnute stresove zbog upisa ,prijemnog i sl.
Ista je situacija sa fakultetima,a kod zaposlenja su odlučujući drugi kriterijumi ,a ne znanje i stručnost.

Prema tome, ako se mladi žele motivisati da uče i stiču znanje,prethodno treba ukinuti sve privatne srednje škole i fakultete.

Da ne navodi koliko su poniženi oni koji su se redovno školovali, zato što su im radna mesta zauzeli kandidati sa kupljenim diplomama.
magacioner Odgovori
Po podatcima iz 2011 godine u Srbiji ima oko milion nepismenih. Pedeset procenata stanovnistva ima samo osnovcnu skolu ili je nedovoljno pismeno.
Sretao sam ucenike sestog razreda osnovne skole koji je citao sricajuci slova. Dok je procitao tekstualni zadatak iz matematike, zaboravio je sta je bilo na pocetku.
Prvo resite osnovno obrazovanje, a onda uvodite obaveznio srednje.
Sa druge strane evo jedne price, koju sam slusao od kolege pre desetak godina / nije se bitno menjala situacija ni sada/: Trazio decko posao i usao u jednu radionicu u u Svajcarskoj. Gazda mu da aparat i kaze popravi ga pa cemo videti. Kada mu je za nekoliko sati pokazao popravljeni aparat, gazda ga primi na posao bez da ga je upitao kakvu diplomu ima.
metalac Odgovori
masinbravar ne zna razliku izmedju vilastog i okastog kljuca,o kakvom skolovanju onda pricamo!
Prle Odgovori
Srednja skola treba da bude obavezna.
Kako motivisati srednjoskolca da uci kad mu svaki cas neko od profesora kaze da je on upisao srednju skolu svojom voljom i da ista nije obavezna.Deca u tim godinama imaju razna interesovanja,a uzevsi u obzir ``lude`` godine idu linijom manjeg otpora.Motivacija srednjoskolca za ucenje je uglavnom u ingerenciji roditelja.U mom slucaju potpuno izostaje u srednjoj skoli kojoj sam dao svoje dete.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.