Šampioni iz suterena

Pre deset godina sportski novinar Nikola Stantić pokrenuo je akciju "Medalja Lajoša Vermeša". Ove godine, to prestižno priznanje dodeljeno je subotičkim sportistima i jubilarni, deseti put.

Klub dizača tegova Spartak prvi je klub u gradu koji je priznanje za najbolji kolektiv zaslužio drugu godinu za redom. Nimalo slučajno! Na šampionatima Srbije neprikosnoveni su gotovo dve decenije a u poslednje vreme počeli su da nižu uspehe i na međunarodnoj sceni.

Imajući u vidu neophodne uslove za postizanje vrhunskih rezultata na svetskim i evropskim nadmetanjima i postojeće uslove za rad u KDT "Spartak" njihova dostignuća čine se još većim. Dizači tegova treniraju u podrumu zgrade Jadrana, u prostoriji od 80 kvadratnih metara koju vlaga nagriza decenijama.

Na treningu koji smo posetili zatekli smo pet državnih prvaka. Napreduju i razvijaju se pod budnim okom trenera Stipana Verta koji u tom istom podrumu stvara generacije šampiona još od 1964. godine. Neke sprave stare su i po četrdeset godina. Svlačionica je suviše mala i skučena da u nju stanu svi pehari, medalje i ostala priznanja sa različitih takmičenja.

Pre dve godine podrum je poplavljen a uporni sportisti sami su sanirali štetu, od nabavke potrebnog materijala do krečenja. Vremešni Vert ne odustaje, a i zašto bi sada kad njegovi takmičari postižu rezultate kakve nije niko pre njih u našoj zemlji.

- "Činjenica je da je ovo mala sala i da bi u odnosu na naše rezultate trebalo da imamo i veći prostor. Ovde smo godinama stvarali dobro rezultate, obećano nam je da ćemo dobiti neko bolje mesto i sad čekamo da vidimo šta će da bude od toga. U istoriji dizanja tegova u Srbiji jedino su takmičari Spartaka doneli medalje sa prvenstva evrope za juniore i za mlađe seniore. Najviše bi nam značilo kada bi neko malo više obratio pažnju na te takmičare i pomogao u materijalnom smislu. Oni su svaki dan u ovom podrumu i barem kad putuju na neko takmičenje da mogu da se hrane u nekom restoranu, nekada je bilo toga, danas putujemo sa sendvičima. Kada uporedim uslove koje imaju sportisti u nekim drugim zemljama sa ovim što imamo mi to je kao kada bih ja iz ovog podruma otišao u našu skupštinu. Kod njih je to na potpuno drugom nivou, mi tegove i rekvizite imamo ali nemamo adekvatne prostorije. Ipak, moram da se zahvalim i našem gradu, znače nam nagrade za najbolji kolektiv, pa tako i ova Vermešova medalja koju smo dobili. Velike su ambicije ove godine, već u aprilu nas očekuje prvenstvo evrope za seniore u Norveškoj a onda i prvenstvo sveta u Tbilisiju. Krajem godine, u decembru imamo prvenstvo evrope za juniore i mlađe seniore u Izraelu na kojem će Spartak imati najmanje tri takmičara, braću Kajdoči i Ervina Rožnjika." - rekao nam je Stipan Vert trener subotičkih šampiona iz suterena

Dok su osvajali titule na nacionalnim nadmetanjima, braća Kajdoči sanjali su o pobedničkom postolju na velikoj sceni. Ubrzo su došli i najznačajniji rezultati u istoriji srpskog dizanja tegova. Tamaš Kajdoči bio je drugi na Olimpijskim igrama mladih 2014. Potvrda izvanrednih mogućnosti ovog sportiste stigla je naredne godine na Evropskom prvenstvu za juniore i takmičare do dvadeset i tri godine na kojem je osvojio tri medalje, srebrnu u disciplini izbačaj i bronzane u trzaju i olimpijskom biatlonu.

- Prvi put sam došao u ovu salu u drugom razredu osnovne škole. Zamolili smo tatu da nas dovede, i on je bio dizač tegova pa smo hteli da se oprobamo u ovom sportu. Nismo odmah radili s tegovima. Prvo smo učili tehniku, zatim mnogo, mnogo vežbi snage a posle deset godina stigli smo do ovih rezultata. Sada, kad smo stigli do ovog nivoa, u sali smo pet, šest dana nedeljno po dva sata. Trebalo bi možda i više ali teško je uklopiti školu i profesionalni sport. Trenutno mi je škola na prvom mestu ali pred velika takmičenja pojačavamo intenzitet treninga. Mislim da je realan cilj medalja na evropskom šampionata za seniore a kada govorimo o željama to je svakako medalja sa olimpijskih igara. Što se tiče priznanja ovde u gradu, mnogo mi znači medalja Lajoša Vermeša, drugi put. Očekivao sam ovo priznanje jer sam prošle godine imao dosta dobre rezultate ali i ostali nagrađeni bili su odlični i ja im čestitam na onome što su postigli do sada." -  rezimirao je dosadašnji rad i najavio buduće planove mlađi od braće Kajdoči - Tamaš

Tivadar Kajdoči je osvojio bronzu u izbačaju među takmičarima do dvadeset i tri godine što je prva medalja u toj starosnoj kategoriji u istoriji srpskog Saveza.

 - "Počeo sam 2005. godine. Pre ovoga smo trenirali i neke druge sportove kao što su vaterpolo i atletika. Posle toga smo došli u ovu salu, probali i ostali smo tu. Najdraži rezultat mi je treće mesto sa evropskog prvenstva prošle godine. Da bi se postigao takav rezultat potrebno je mnogo rada, mnogo truda. U pripremnom periodu to su dosta teški treninzi ali na kraju se sve isplati. Čoveka uvek motiviše želja da bude najbolji, kod mene i brata motiv je često i da pobedimo jedan drugog." izjavio je Tivadar.

Ervin Rožnjik je aktuelni vlasnik državnog rekorda u kategoriji do 77kg sa 171kg u disciplini izbačaj. U decembru ga očekuje šampionat evrope za takmičare do dvadeset i tri godine na kojem želi da osvoji medalju.

- "Počeo sam sa trinaest godina. Odmah mi se dopala atmosfera ovde. Kasnije su usledila takmičenja i moje prve težine bile su 40 kg u trzaju i 50 kg u izbačaju a danas je tačno 140 kg trzaja i 170 kg izbačaja.Na ovom nivou na kojem smo sada nas trojica (Tamaš, Tivadar, Ervin), pripremamo se po godinu dana da bismo oborili lični rekord, tada smo izuzetno srećni i to je poseban osećaj. Ove godine planiram da oborim sopstveni rekord što znači ujedno i seniorski državni rekord a prvobitni cilj je da uzmem medalju na prvenstvu evrope za seniore do 23 godine koja mi je prošli put izmakla za 5 kg." - rekao je Rožnjik

Brigita Lukač se bavi ovim sportom sedam godina. U junu 2015. postala je šampionka Srbije. Sada je redovni član reprezentacije i naporno trenira kako bi postigla neke nove rekorde.

- "Momci su fini i paze na mene pošto sam jedina devojka u klubu. Sedam godina se bavim ovim sportom. Za rezultat je važan naporan trening, trud i naravno, pomoć trenera. Kada trener nije bio u prilici da bude tu onda su momci preuzimali njegovu ulogu i oni imaju velikog udela u mojim rezultatima. Bilo je i teških trenutaka, kada nije bilo napretka, htela sam da odustanem i napravila kratku pauzu. Onda sam ponovo došla u klub i evo, tu sam još uvek. Ako govorimo o ambicijama volela bih da postavim neke nove rekorde u svojoj kategoriji." - izjavila je "princeza" subotičkih šampiona iz suterena

A kada se trening završi sve se spremi na svoje mesto, šampioni odlaze na zasluženi predah, a onda novi trening, novo testiranje svojih mogućnosti, nova takmičenja i novi trofeji... i povratak u suteren...

Kompletan prilog posete ovom trofejnom kolektivu možete da pogledate večeras na TV Subotici u sportskoj emisiji "Subotica grad sporta" od 20 časova.