Samija i Stevan - ljubav godine ne broji
Poznaju se, kažu, odavno, ali ih je život vodio na različite strane i nisu se videli više od 18 godina. Sve do 2016. godine, kada je jedan slučajni susret na subotičkim ulicama promenio njihove živote.
- Srdačno smo se pozdravili, kratko popričali i jedno drugome rekli kako su nam supružnici preminuli. On se sutradan vraćao u Zadar, gde ima kuću na moru, i pozvao me je da dođem kod njega - priča Samija. - Kada nije letnja sezona prevoz nije baš jednostavan, tako da ja nisam kretala. Čuli smo se telefonom, a meni je tih dana bio rođendan i kada me je pitao šta bih da mi pokloni za rođendan ja sam kao iz topa rekla da dođe po mene, da bi mi to bio najlepši poklon.
Pravom kavaljeru nije bilo teško da pređe više od sedam stotina kilometara i ispuni joj želju.
- Došao da me vodi, a meni kofer već dve nedelje bio spakovan - smejući se dodaje Samija. - Proveli smo predivna tri meseca na moru, posle čega sam se, zbog papira morala vratiti u Suboticu.
Čim je prošla letnja sezona, Stevan joj se pridružio u našem gradu i zajedno su posećivali igranke u gerontološkim klubovima, večere, šetali... Onda je usledilo novo iznenađenje. Na proslavi Samijinog rođendana u gerontološkom klubu „Centar 1“ Stevan ju je na opšte oduševljenje pred svima zaprosio.
- Uz pomoć njene ćerke odabrao sam prsten i pitao je da postane moja žena. Nije mi bilo baš svejedno, ali je ona, naravno, pristala - kaže Stevan.
Iako oboje iza sebe imaju po dva braka, decu i unučad, Samija i Stevan se ne libe da po treći put stanu na ludi kamen.
- Od samog početka igramo otvorenih karata, bez igrica i kalkulacija. Različiti smo skroz, ali se te razlike, uz razgovor i dogovor lako prevazilaze - ističe Samija. - U odnosu dvoje ljudi, pored ljubavi, najbitnije je poverenje i razumevanje. Tako sve može da se reši.
