Razgovor i zajedništvo ključni u prevenciji suicida

Uprkos tome što u poslednje dve decenije stopa suicida u našoj zemlji lagano opada, Srbija se još uvek ubraja među zemlje sa srednje visokim stopama, pri čemu se Severnobački okrug nalazi u samom vrhu, gde na 100.000 stanovnika 22 osobe izvrše samoubisto. Prema rečima dr Nade Kosić Bibić, načelnice Centra za promociju zdravlja u Zavodu za javno zdravlje Subotica, suicidalno ponašanje je vrlo složeno, faktori rizika su brojni i različiti, a najvažnije je da se suicid može sprečiti i da svako od nas može pomoći u spašavanju ljudskog života.

- Među vodećim faktorima rizika su raniji pokušaj suicida, te mentalni i psihički poremećaji, od čega su na prvom mestu depresija i zloupotreba alkohola. Doživljene traume, nasilje ili zlostavljanje, žalost zbog gubitka, katastrofe, migracije i izolacija su snažno povezani sa samoubilačkim ponašanjem - kaže dr Kosić Bibić, dodajući da je veoma važno prepoznati znake suicidnog ponašanja. - Oni uključuju beznađe, nekontrolisan bes, traženje osvete, nepromišljeno ponašanje ili upuštanje u rizične aktivnosti, osećaj zarobljenosti, da nema izlaza, povećanu upotrebu alkohola ili droga, povlačenje iz društva, anksioznost i uznemirenost, nemogućnost spavanja ili stalno spavanje i dramatične promene raspoloženja.

Kako bi se osobama koje se bore sa suicidnim mislima pomoglo, važna je uključenost zajednice i blagovremena reakcija ljudi iz neposrednog okruženja. Međutim, kako naša sagovornica objašnjava, ljudi često nerado intervenišu, pre svega zbog straha da ne znaju šta treba da kažu i da će razgovor o suicidu dodatno pogoršati situaciju.

- Ovo oklevanje je razumljivo, jer samoubistvo prati zabluda da razgovor o suicidu može podstaći ugrožene pojedince da razmisle o ideji ili ih pokrenuti na sam čin. Ipak, dokazi sugerišu da nije tako. Davanjem podrške i slušajući nekoga, pre ćete smanjiti stres nego dovesti od pogoršanja. Empatija, saosećanje, istinska briga, znanje o tome ko i gde može pomoći su ključni za sprečavanje tragedije. Važno je znati da osobe u nevolji često ne traže posebne savete, već da ih neko sasluša sa saosećanjem i bez osuđivanja - objašnjava načelnica Centra za promociju zdravlja.

Međunarodna asocijacija za prevenciju samoubistva, uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, od 2003. godine obeležava 10. septembar kao Svetski dan prevencije samoubistva, s ciljem podizanja svesti javnosti o suicidu kao velikom zdravstvenom problemu koji je moguće sprečiti. Ovogodišnja tema "Radimo zajedno kako bi se predupredilo samoubistvo", ista je kao prošlogodišnja, a biće zadržana i naredne godine, jer naglašava najvažniji faktor za efikasnu prevenciju samoubistva, a to je saradnja.

- Ključno je raditi zajedno. Prevencija samoubistava zahteva strategije koje obuhvataju rad na nivou pojedinca, sistema i cele zajednice. Da bismo dostigli zajednički cilj u prevenciji samoubilačkog ponašanja pojedinci, organizacije, zakonodavci i svi članovi društva moraju zajedno raditi na koordinisan način - poručuje dr Kosić Bibić, dodajući da podršku prevenciji suicida i preživelima od pokušaja samoubistva možete dati i večeras, tako što ćete u 20 časova zapaliti sveću u blizini prozora.